Plastične kese veoma loše utiču po nas i našu okolinu. Plastične kese za kupovinu koristimo iz praktičnosti i zbog nepoznavanja njihovih ozbiljno nepovoljnih posledica. Plastični otpad utiče na sve vrste bioma i organizama.
Te se posledice mogu videti u celom svetu i predstavljaju višenacionalno, svetsko pitanje koje se mora rešiti. Plastične kese kontinuirano nanose štetu prirodnom okruženju od početka do kraja njihovog životnog ciklusa.
Za proizvodnju plastične kese potrebno je mnogo energije
Jedan od najznačajnijih uticaja koje plastične kese ostavljaju je zbog načina njihove izrade.
Plastične kese očito su izrađene od plastike; ali šta je plastika?
U najjednostavnijem obliku plastika se izrađuje od sirove nafte. Gotovo 10% sve potrošene nafte svake godine ide za proizvodnju plastike. Samo u SAD-u godišnje se za proizvodnju plastičnih kesa koristi 12 miliona barela nafte, što čini više od 100 milijardi plastičnih kesa.
Tokom proizvodnje plastičnih kesa nafta se mora izdvojiti, rafinirati i oblikovati. Svaki od ovih procesa zahteva puno energije i ta energija dolazi od loženja fosilnih goriva. Nafta je jedno od najčešće korišćenih fosilnih goriva na zemlji.
Kada se nafta sagoreva ili se proizvodi, stvaraju se gasovi staklene bašte. Ti gasovi dovode do efekta staklene bašte koji uzrokuje da zemlja upija više sunčeve energije i poveća ukupnu temperaturu.
Zastrašujuća stvar o efektu staklene bašte je da čak i mala promena zemljine temperature, za 1-2 stepena Celzijusa, može imati ogromne uticaje širom sveta.
Kako se temperatura na planeti povećava, mnoge stvari će se menjati. U priobalnim oblastima jedan od najvećih problema je porast nivoa okeana uzrokovan otapanjem leda i ledenih glečera. Neke ostrvske države, poput Maldiva, bi bile potpuno potopljene sa samo 40 centimetara porasta nivoa okeana.
Gradovi poput Venecije i Italije zapravo su izgrađeni na nivou mora, pa bi svako povećanje nivoa mora moglo dovesti do katastrofalnih rezultata.
Zagađenje okeana i plovnih puteva plastikom
Jedan biom na koji plastični otpad sve više utiče je okean. Gotovo 13 miliona tona plastike odlazi u okean svake godine. Neka plastika u vodi oslobađa hemikalije što dovodi do raka i drugih zdravstvenih problema, ali najčešći problem je konzumacija plastike od strane životinja.
Ribe, kornjače i okeanske ptice najveće su skupine pogođene plastičnim otpadom. Gotovo 100 miliona morskih životinja godišnje umre direktno od ishrane plastičnim otpadom. Te životinje često jedu plastiku koju njihova tela ne mogu svariti. To blokira njihov probavni trakt, što dovodi do smrti.
Čak je i za nas je ovo bitno pitanje, jer se ljudi hrane i ribom, a ako su ribe jele plastiku, na kraju jedemo plastiku unutar ribe.
Kornjače su posebno pogođene plastičnim kesama u okeanu. Poznato je da kornjače mešaju plastične kese sa meduzama (jedan od uobičajenih izvora hrane) i jedu ih nesvesno. Preko polovine svetskih morskih kornjača u svom životu unese plastiku u sebe.
Okeani su višenacionalni resurs na koji se mnogi ljudi širom sveta oslanjaju za svoj opstanak. Kada se plastični otpad pusti u okeanske struje, često ga one odnesu daleko od izvornog izvora zagađujući različite oblasti sveta.
Velika pacifička vodena struja smeća
Vodene struje se ponekad spajaju u „vodene žile“ (velike kružne struje) i prenose velike količine otpada do istog područja okeana. Jedan od primera za to je Velika pacifička struja smeća.
Smeštena je u severnom delu Tihog okeana i procenjuje se da sadrži između 1,15 i 2,4 miliona tona plastike. Sastoji se od svih vrsta otpada, ali najveća komponenta su male plastične čestice.
Velika pacifička struja smeća nastavlja rasti svake godine i nastaviće to raditi sve dok ljudi ne prestanu sa ispuštanjem otpada u okean.
Štetni učinci plastičnih kesa na kopno
Plastične kese za kupovinu takođe predstavljaju veliki deo zagađenja plastikom na kopnu.
Plastične kese za jednokratnu upotrebu lako putuju vetrom i on ih nosi na velike udaljenosti gde se kače na drveće ili uleću u odvodne kanale. Ako plastične kese završe u odvodnim kanalima, vremenom stižu do mora i okeana ili u najmanju ruku doprinose zapušavanju odvoda.
Zapušeni vodeni odvodi mogu dovesti do poplava tokom velikih kiša i stvoriti velika područja stajaće vode, koja su leglo za insekte koji prenose bolesti, poput komaraca.
Čak i kad se plastične kese pravilno odlažu, završavaju na deponijama. Na deponijama koriste puno prostora i može proći i 400 godina dok se ne razgrade. Oaj dug vremenski period razgradnje dovodi do nakupljanja sve više i više plastičnih kesa na našim deponijama.
Štetni uticaj plastičnih kesa na životinje
I na kopnu, baš kao u okeanu, životinje jedu kese. Životinje jedu omote hrane, otpad i plastične kese što dovodi do probavnih problema koji mogu uzrokovati smrt.
Nadalje, životinje mogu upetljati kesu oko svoje glave zbog čega se nekada uguše. Postoji čak i jedan zabeleženi slučaj da su dva jelena zamrsila svoje rogove zbog plastične kese. Te životinje trpe ogromne posledice jer se naš plastični otpad ne odlaže pravilno.
Štetni uticaj plastičnih kesa na biljke
Ni biljke nisu zaštićene od štete koju kese uzrokuju. Kad se plastika raspada u tlu, ona oslobađa štetne hemikalije, poput bisfenola A (BPA), koje mogu naštetiti prirodnim mikroorganizmima od kojih zavisi preživljavanje biljaka.
Uz to, plastične kese mogu se zakačiti za biljke, sprečavajući ih da dobiju svetlost ili hranjive sastojke koji su im potrebni. Osetljivi prirodni ciklusi koji uravnotežuju ekosisteme dovode se u opasnost.
Posledice upotrebe plastičnih kesa na okolinu mogu se videti na svim područjima zemlje. Uticaji plastike u našem okruženju dramatični su i zastrašujući za sva živa bića, uključujući i nas.
Ako se ne izvrši promena, mnogi prirodni ciklusi koji su hiljadama godina bili u ravnoteži mogu se preokrenuti, što dovodi do nepoznatih problema za buduće generacije koje će patiti od negativnih učinaka zagađenja plastikom uzrokovanih našim danas nesmotrenim ponašanjem.
Ako Vam ovo nisu dovoljni razlozi za zabranjivanje ili makar smanjenje korišćenja plastičnih kesa, ovde smo naveli još 10 razloga za to.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
Deo teksta je preveden i prilagođen sa sajta GreenTumble.
4 thoughts on “Nepovoljan uticaj plastičnih kesa na životnu sredinu”