razgradnja plastičnih kesa

Razgradnja plastičnih kesa – šta je bitno da znate

Reciklaža

Godišnje se u svetu iskoristi i baci 1000 milijardi plastičnih kesa. Većina tih kesa izrađena je na bazi nafte. Procenjuje se da se samo u Sjedinjenim Državama godišnje koristi 12 miliona barela nafte za izradu plastičnih kesa.

Proizvodnja plastičnih kesa takođe oslobađa velike količine ugljendioksida i otrovnih hemikalija u atmosferu.

Od 1000 milijardi iskorišćenih kesa, manje od 5% se reciklira. Ostatak završi na deponijama ili u prirodi gde zagađuje tlo i vodene puteve, ugrožavajući ptice i vodeni živi svet. Na kraju, plastika završi u lancu ishrane zbog toga što je veliki broj životinja nenamerno jede.

Plastika u telu može uzrokovati ozbiljne štetne zdravstvene probleme. Plastika, čak i ona vrsta niskog nivoa toksičnosti koja se koristi za pravljenje kesa za kupovinu, oslobađa hemikalije koje ozbiljno menjaju strukturu i funkciju ljudskih ćelija.

Razpadaju li se plastične kese ikada?

Plastične kese se ne raspadaju. 

Biološka razgradnja je biološki proces gde se mikroorganizmi hrane organskim česticama i na kraju ih pretvaraju u humus.

Većina proizvedenih plastičnih kesa koje se godišnje iskoriste širom sveta nisu izrađene od organske materije, već su izrađene od naftnog nusproizvoda koji mikroorganizmi ne prepoznaju kao hranu. Baš zbog toga, kese se nikada ne razgrađuju.

Pod pravim uslovima, a u nekim slučajevima tek nakon hiljadu godina, plastične kese mogu se fotodegradirati. To nije isto što i biodegradacija.

To jednostavno znači da će se plastika razbiti na sve manje delove. Ne pretvara se u prirodne elemente poput ugljenika, vodonika i kiseonika koji su temelj života na našoj planeti.

Ti uslovi ne postoje na većini deponija na kojim završe mnoge plastične kese. Plastične kese na deponijama neće se raspasti niti biorazgraditi. Koliko nam je poznato, ostaće netaknute kroz večnost.

Proces fotodegradacije

Fotodegradacija se događa kada sunčevi ultraljubičasti zraci udaraju u plastiku, s vremenom je čine krhkom, prekidajući veze koje drže njen molekularni lanac. Plastika se lomi na sve manje delove.

Ti mali komadići lako ulaze u prehrambeni lanac kada ih životinje slučajno unose. Verovatno ste čuli za Veliku pacifičku struju smeća, jendu od pet ogromnih vrtložnih struja smeća u našim okeanima. U nastavku možete pogledati video snimak na engleskom jeziku o tome kako plastične kese završavaju u okeanima.

Šta možemo učiniti? – Rešenje ekološke krize prouzrokovane plastičnim kesama

Alternativa koja se pojavila poslednjih godina je biorazgradiva ili bioplastična kesa izrađena od biorazgradivih materijala poput skroba, belančevina sojine celuloze ili mlečne kiseline.

Zvuči kao savršeno eko rešenje: plastika napravljena od biljaka, a ne nafte. Ali ovo nije savršeno rešenje! Kako biljna proizvodnja zahteva nove obradive površine, često krčeći drveće koje bi inače apsorbiralo ugljendioksid.

Proizvodnja biljaka na industrijskom nivou jedan je od naših najvećih ekoloških problema koji doprinosi globalnom zagrevanju, kao i zagađenju vode veštačkim đurbrivom i pesticidima.

Nadalje, ovo se rešenje pokazalo neizvodivim jer razgradnja zahteva vrlo specifične uslove visoke temperature tokom dugog vremenskog perioda u industrijskom postrojenju za razgradnju, a to jednostavno nije isplativo za postrojenja koja tehnički nemaju takav kapacitet.

Malo je postrojenja koje prihvataju i recikliraju biorazgradive kese, a one koje završe na deponijama ispuštaju neizmernu količinu metana u prirodnom procesu razgradnje.

Dalja zabrinutost raste zbog toga što reklama zavarava potrošače i oni se verujući da bioplastika ne šteti okolini, osećaju slobodnijim da je više upotrebljavaju.

Šta je sa kesama koje završe pored puta, u parkovima, u okeanu? Hoće li se razgraditi?

Većina plastike sa oznakom biorazgradive, poput kesa za kupovinu, raspašće se samo na temperaturama od 50 stepeni Celzijusa, a to nije temperatura u okeanu. One takođe nisu lake, tako da će potonuti, tako da neće biti izložene UV zracima i razgraditi se.

Jacqueline McGlade, glavna naučnica u UN-ovom programu za okolinu

Da li su papirne kese dobra alternativa?

Papirne kese nisu dobra alternativa. Iako bi se papir u potpunosti biorazgradio na kompostnoj gomili, u pirodi to nije uvek slučaj jer nedostaju neki mikroorganizmi potrebni za razgradnju. Negde nedostaju i voda, svetlost i kiseonik potreban za biorazgradnju.

Nadalje, za proizvodnju papirne kese potrebno je dva puta više energije nego što je potrebno za proizvodnju plastične kese. To dalje utiče da se u procesu proizvodnje papirnih kesa 70% više zagađuje vazduh i 50 puta više zagađuje voda nego kod proizvodnje plastičnih kesa.

Ako upotrebite papirnu kesu, reciklirajte je. Recikliranje papira široko je dostupna alternativa.

Šta je s korišćenjem cegera za kupovinu za višekratnu upotrebu? 

Ovo je verovatno najbolje rešenje danas i prihvataju ga vlade i savesni potrošači. Cegeri se u velikoj meri koriste u Evropi, a počinje se sa njihovim korišćenjem i u Sjedinjenim Državama.

Kroger, najveći lanac prodavnica namirnica u Sjedinjenim Državama, na svojim parkinzima sada ima natpise koji podsećaju kupce: „Jeste li se setili da ponesete svoju torbu za višekratnu upotrebu?“

pamučni ceger planine
Pamučni ceger „Planine“

Iznenađujuće, ovoj opciji suprotstavila se studija koja pokazuje da proizvodnja pamučnih cegera oslobađa više ugljendioksida od proizvodnje plastičnih kesa.

Ovaj izveštaj, koji meri uticaj na globalno zagrevanje, zaključuje da bi se pamučni ceger trebao iskoristiti 171 put da bi nivo zagađenja u proizvodnji bio jednak sa nivom zagađenja u proizvodnji plastičnih kesa.

Uzimajući u obzir da većina ljudi odlazi u prodavnicu bar par puta nedeljno i da se cegeri mogu koristiti godinama, taj broj i nije toliko veliki.

Mogli bismo dovesti u pitanje motive zagovornika ovog pravca razmišljanja, podsećajući da naftna industrija profitira daljom upotrebnom plastičnih kesa.

Pamuk verovatno najmanje utiče na našu okolinu, jer nije proizveden od veštačkih materijala i može se biorazgraditi na kraju svog životnog veka. Rešenje je jednostavno. Pamučni cegeri mogu trajati godinama, mogu se prati i ponovo koristiti.

pamučna torba kamp
Bolje ceger u ruci, nego kesa na grani!

Upotreba cegera sada je praksa koju podstiču mnoge vlade širom sveta bilo direktnom zabranom upotrebe plastičnih kesa ili nametanjem poreza na njihovu upotrebu.

Ako ste u situaciji kada nemate ranac ili ceger i apsolutno morate koristiti plastične kese, reciklirajte ih ukoliko je to moguće.

Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.

Deo teksta je preveden i prilagođen sa sajta GreenTumble.

Please follow and like us:

1 thought on “Razgradnja plastičnih kesa – šta je bitno da znate

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.