10 razloga zbog kojih treba zabraniti plastične kese

Plastične kese su u ubotrebi decenijama i svima su nam dobro poznate. One su deo našeg modernog života i o njima ne razmišljamo puno. Zapravo se procenjuje da se u celom svetu tokom samo jednog minuta iskoristi oko 10 miliona plastičnih kesa.

Prosečnom potrošaču prođe kroz ruke od 300 do 900 plastičnih kesa godišnje, a prosečno domaćinstvo kod kuće čuva oko 40 plastičnih kesa za kupovinu.

A vi? Imate li i vi u svojoj kući kesu za kese"?

Ako je odgovor potvrdan, trebali biste znati da ova nenamerna prekomerna potrošnja plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu utiče u velikoj meri na našu okolinu, što zauzvrat takođe negativno utiče na naše zdravlje.

Kako? Pa, pogledajmo najvažnije razloge zbog kojih bi plastične kese za jednokratnu upotrebu trebale biti zabranjene.

10 razloga zbog kojih su plastične kese loše po nas i našu okolinu

1. Plastične kese zagađuju našu zemlju i vodu

Plastične kese su posvuda. Pogledajte oko sebe i primetićete da su plastične kese najčešći otpad. Zapetljane su u krošnje drveća, plutaju po vodi, nalaze se na zemlji, po parkovima ili šumama, okružuju kante za smeće, nalaze se na plažama...praktično svuda!

Budući da su veoma lagane, vetar ih lako podiže i nosi do velikih udaljenosti. Putuju uz pomoć vetra i vode kako bi zagadile prirodu.

Plastične kese su u nekim područjima čak uzrokovale velike probleme. Na primer, milioni odbačenih plastičnih kesa začepljuju kanale za odvod vode i kanalizaciju u urbanim područjima Bangladeša. Kad započnu monsunske kiše, ulice se poplave odmah nakon prvih nekoliko minuta jer voda ne može proći kroz začepljene kanalizacione cevi.

Za mnoge od nas teško je zamisliti da nešto tako malo poput plastične kese zapravo može prouzrokovati poplavu, ali stanovnici nekih gradova u Bangladešu u poslednje dve decenije bore se sa tim problemom svake sezone monsuna.

Reka Pasig na Filipinima još jedan je zastrašujući primer negativnog uticaja plastičnih kesa na okolinu. Neke pritoke te reke napunjene su plastičnim otpadom do nivoa da biste gotovo mogli preći preko njih, a da vam se noge ne pokvase.

Nažalost, tako visok stepen zagađenja ne dolazi bez posledica. Reka Pasig jedna je od osam najgorih izvora zagađenja okeana plastikom na svetu.

O nepovoljnim uticajima plastike na životnu sredinu pisali smo u izdvojenom tekstu.

Reka Pasig

2. Plastične kese izrađene su od neobnovljivih resursa i doprinose klimatskim promenama

Svuda oko sebe čujemo da moramo štedeti energiju. To je dobro za našu okolinu, zdravlje i svetsku klimu. Ali retko ko od nas shvata da svaki put kad prihvatimo one jednokratne plastične kese za namirnice na blagajni, aktivno učestvujemo u rasipanju energije i trošenju neobnovljivih resursa.

Većina plastičnih kesa izrađena je od polietilena, materijala koji se dobija preradom sirove nafte i preradom prirodnog plina.

Nafta i prirodni plin su neobnovljiva fosilna goriva i njihovom eksploatacijom i proizvodnjom emituju se gasovi koji doprinose globalnim klimatskim promenama.

Proizvodnja kesa je energetski zahtevna. Globalno, 6do 10 posto naše trenutne proizvedene nafte odlazi na proizvodnju plastičnih kesa. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama statistika doseže do 12 miliona barela nafte koja se svake godine koristi za proizvodnju novih plastičnih kesa – 100 milijardi novih kesa svake godine.

Da biste proizveli devet plastičnih kesa, potrebna je energija ekvivalentna energiji potrebnoj za vožnju automobila jedan kilometar.

Korišćenje ovih neobnovljivih resursa za izradu plastičnih kesa vrlo je kratkovidno, s obzirom na to da je uobičajeni vek trajanja svake plastične kese oko 12 minuta i da svetske rezerve nafte sadrže dovoljno nafte da pokriju naše potrebe do 2050. godine.

3. Plastične kese praktično se nikada ne razgrađuju

Plastične kese na bazi petroleja sastoje se od vrlo otpornih sintetičkih polimera koji mogu potrajati i do 1000 ili više godina dok se potpuno ne razgrade u prirodnom okruženju.

Ono što se događa u većini slučajeva je da se plastika, kada završi u prirodi, raspada na sitne mikroskopske čestice koje se talože u tlu (gde uzgajamo hranu) ili zagađuje vodene površine. Te čestice mogu biti toliko male da su našem oku nevidljive.

U jedno možete biti sigurni. Čak i ako ih ne vidite, ove neuništive čestice su svuda oko nas, uključujući i prehrambeni lanac.

Još 2001. istraživači su otkrili da je težina mikroskopskih fragmenata plastike u središnjem delu Severnog Tihog okeana 6 puta veća od mase planktona u tom području. Takođe je zabeleženo da suptropske struje Severnog Tihog okeana sadrže najvišu koncentraciju plastike. To je zato što azijske i američke obale ispuštaju velike količine plastičnog otpada u okean.

Sve to donosi mnoga pitanja bez odgovora. Ne znamo potpuni uticaj mikroplastike koja prelazi masu planktona u okeanu. Ne znamo kako će to dugoročno uticati na vrste koje se hrane planktonom i dalje u prirodnom lancu ishrane.

Naučnici su zabeležili kako neke vrste zoo-planktona jedu sitne plastične čestice. Uzimajući u obzir važnost planktona kao izvora hrane za mnoge