rtanj planina

Rtanjski Vrt – permakulturno imanje na obroncima Rtnja

Domaćinstvo Obnovljiva energija Permakultura Svetli primeri Život van mreže
Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

rtanj planina
Izvor slike: Panorama

Bojana i Milan su pioniri života po principima permakulture u Srbiji. Bili su raspoloženi da daju intervju za samoodrzivost.com putem email-a i u nastavku možete pročitati njihove odgovore na pitanja koja sam im postavio.


Gde se nalazi vaše imanje?

Naše imanje se nalazi u istočnoj Srbiji gde se sastaju obronci južnog Kučaja i mistične planine Rtanj, u opštini Boljevac u blizini sela Krivi Vir koji je poznat po Timočkoj buni, Krivovirskom siru i izvoru reke Timok. Imanje je okruženo šumom i uraslim pašnjacima. 

Recite nam nešto o sebi.

Milan: Rodjen sam u Beogradu u vreme neke tamo davne zaboravljene studenske revolucije, odrastao u komunističkom blagostanju. Putovao po svetu tragao za smislom a uporedo se godinama bavio kompjuteriama, naprednim tehnologijama i programiranjem.

Dugo godina sam živeo u inostrastvu a onda sam se pre desetak godina vratio u Srbiju. Od 2015 sam odlučio da u potpunosti promenim sopstveni život, da smanjim svoj karbonski otisak i počnem da živim samoodrživo, ekološki odgovorno i u skladu sa prirodom.

Bojana: Rodjena sam u Beogradu u vreme kad više nije bilo Titovih pionira. Biljke sam zavolela još u detinjstvu koje sam provela sa bakom i dekom u jednom prirodnom zvezdarskom okruženju.

Posle bombardovanja selim se u inostranstvo gde završavam osnovnu i srednju zubotehničku školu, kasnije se usavršavam u modeliranju i vajarstvu kojim se bavim i danas. Planinarenje i kampovanje uz volontiranje po ekološkim kampovima i planinama Evrope me je još više zbližilo sa prirodom i upoznalo sa permakulturom.

U Beograd se vraćam 2007. gde počinjem sa projektovanjem male urbane bašte na Zvezdari. Od 2017. sam odlučila da napustim grad i intezivno sam tragala za mestom koje bi mi omogučilo život van sistema, i tako sam u jednoj Timočkoj šumi našla Milana.

Koja je vaša ideja i vizija?

Milan: Voleo bih da se svi ljudi probude i osveste, da prestanu da žive neodgovorno prema sebi i prema prirodi, da nauče istinski da vole sebe i onog pored sebe bio to čovek, biljka ili neki vanzemaljac, i da svi uvek prate ljudav bez obzira na sve.

Mislim da svi treba da se vratimo prirodi, koristeći tehnologiju odgovorno i svrsishodno izvlačeći beneficiju kako za nas tako i za prirodu.

Bojana: Volela bih da jednog dana svi živimo po permakulturnim principima upoznavajući prirodu i sva njena čudesa. Mislim da majka Zemlja godinama pati od tehnološkog razvoja i konzumerizma parazitkse vrste zvanom ljudi. 

Na koji način trenutno živite? Da li obezbeđujete sami sebi hranu, vodu i energiju koju koristite?

Živimo  po permakulturnom principu na imanju od 5 hektara  i u fazi smo razvitka šume hrane. Pravimo glistinac i kompostiramo sve što može, trudimo se da što manje kupujemo, sakupljamo kišnicu koju koristimo u domaćinstvu i za zalivanje bašte.

Struju proizvodimo iz solarnih panela i uskoro ćemo instalirati vetrogenerator. Imamo plastenik i baštu u uzdignutim lejama u kojima proizvodimo svo potrebno povrće za život tročlane porodice. Sakupljamo šumske plodove i lekovito bilje, proizvodimo sapune i kreme za ličnu higijenu.

Takodje imamo dovoljan broj košnica da zadovolje potrebe nas i svih naših prijatelja a nešto uspemo i da prodamo. Od životinja imamo kokoške, pse i čitav biodiverzitet koji nas okružuje.

Koji su vam ciljevi za budućnost domaćinstva i zajednice? 

Cilj nam je da damo pre svega primer i da inspirišemo druge da se ohrabre i odluče za ovakvu vrstu života. Voleli bih da ovaj naš projekat privuče što više ljudi i da zajedno započnemo jednu samoodrživu ekolosku zajednicu.

Koliko je permakulturni princip života zastupljen u svetu, a koliko u Srbiji? Da li su ljudi kod nas otvoreni za takve ideje? 

U svetu je sve više ljudi koji uspešno žive i primenjuju principe permakulture, mada je taj broj još uvek mali. Da bi se desila  stvarna promena i da bi se osetio uticaj na globalnom nivou potrebno je daleko više ljudi koji bi napravilo taj korak.

Kod nas je permakultura tek u začetku i mišljena smo da su ljudi generalno zainteresovani za ideju ali nisu spremni da je prihvate i naprave kompromise.

Rtanjski Vrt – dvorište

Koje su prednosti takvog načina života, koje mane, a koji izazovi?

Prednosti su mnoge, hrana je uvek sveže dostupna, provereno zdrava, živite u zdravom okruženju i izobilju. Potrošnja vam je smanjena na minimum pa samim tim i nemate pritisak da morate neprestalno da radite kako bi obezbedili osnovne životne potrebe.

Mana nema, barem za sada ih nismo uočili, a jedan od osnovnih principa permakulture jeste da svaki problem može da bude i rešenje. 

Izazova je mnogo. Izazovi je istinski naučiti živeti u harmoniji sa prirodom i drugima. Izazov je suzdržati se od potrošnje, odreći se automobila i koristiti samo bicikl. Izazov je osloniti se samo na kišnicu bez kopanja artertskih bunara. Izazov je živeti bez kanalizacije i septičke jame i bez korišćenja hemikalija. 

Mi nismo rešili sve ove izazove, mnogi su i dalje pred nama, ali svaki put kad se prevaziđe jedan od nih, bliži smo našem cilju.


Više o Milanu i Bojani, njihovom životu po principima permakulture i njihovim uspesima u ostvarivanju takvog života možete čitati na njihovoj internet stranici Rtanjski Vrt ili na njihovoj Facebook stranici.

Milan i Bojana

Pitanja postavljao Miloš Žebeljan.

Pročitajte i:

Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.


Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

3 thoughts on “Rtanjski Vrt – permakulturno imanje na obroncima Rtnja

  1. Zainteresovana sam da dodjem i vidim taj deo divne prirode. Zaista vam se divim na hrabrosti. Ali super. Uspelo. Da li ima zemlje na prodaju. Zanima me cena. Ja i suprug smo zainteresovani. Bilo bi lepo da popricamo. Veliki pozz Natasa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *