Osnove preživljavanja – kako preživeti ekstremne vremenske prilike

Zamislite da se izgubite u prirodi. Možda ste krenuli u šetnju i izgubili se, možda ste pobegli od katastrofe (prirodne ili veštački izazvane), ili se društvo urušilo i suočeni ste sa prizorom smaka sveta.

A onda, da stvar bude još gora, nastaje strašna oluja, mećava ili vreli toplotni talas. Kako preživljavate ovo ekstremno vreme, šta možete učiniti da bi ostali živi?

Šta trebate znati i imati kako biste preživeli ekstremno vreme? Kratak odgovor je da se na odgovarajući način obučete i sklonite se. Međutim, takođe morate znati:

• Kako lečiti povrede nastale prekomernom toplotom
• Kako lečiti povrede nastale prekomernom hladnoćom
• Šta bi trebalo biti u vašoj opremi za hitne situacije
• Kako preživeti oluju, uragan, poplavu, tornado i druge prirodne katastrofe

Sigurni smo da vas kratak odgovor ne zadovoljava u potpunosti. Prođimo kroz detaljnije informacije o preživljavanju različitih vrsta ekstremnih vremenskih prilika.

Preživljavanje vrućine

Kada je predmet razgovora preživljavanje ekstremnih vremenskih prilika, skloni smo odmah razmišljenju o ekstremnoj hladnoći. Međutim, visoke temperature mogu biti jednako opasne kao i niske.

Toplota može smanjiti vaše funkcionisanje, ograničiti aktivnost i ugroziti vaš opstanak. Trebali biste delovati preventivno i smanjiti uticaj toplote na vas. Jednostavno možete ostati u hladu i ostati hidrirani pijući dovoljnu količinu vode.

Preživljavanje vrućine povlači za sobom i prilagođavanje trenutnim uslovima. Sunce i vrućina verovatno neće tako lako nestati, pogotovo ako je letnje vreme. Neka se vaše telo navikne.

Aklimatizacija može trajati 5 do 14 dana, a na kraju tog razdoblja moći ćete podneti visoke temperature. Nekoliko je prednosti uspešne aklimatizacije na vrućinu:

• Manje šanse za toplotne povrede
• Manji lični osećaj velike vrućine
• Vaša telesna temperatura ostaće bliža normalnoj
• Kada se znojite, manje elektrolita napušta vaše telo
• Počninjete proizvoditi znoj još pre nego što postane previše vruće

Spomenuli smo toplotne povrede. Postoje 3 glavne povrede koje ćemo navesti prema njihovoj težini. Uz to, spomenućemo koje korake trebate preduzeti kako biste ih lečili i preživeli.

Toplotne povrede

• Grčevi: To su vrlo bolni grčevi koji mogu napasti mišiće u nogama, trbuhu, leđima i rukama. Grčevi od vrućine uzrokovani su primarno gubitkom elektrolita zbog kombinacije znoja i dugotrajnog fizičkog napora. Možete ih lečiti tako što se sklonite od sunca i pijete puno vode. Jednom kada budete u hladu, uklonite višak odeće s pogođenog područja i snažno masirajte mišiće kako biste obnovili cirkulaciju.
• Iscrpljenost: ovo je sledeći nivo toplotne povrede. Ako se ne hidrirate i nastavite naporno raditi, a nivo elektrolita postaje opasno nizak, osetićete toplotnu iscrpljenost. Simptomi mogu uključivati ​​mučninu, jaku glavobolju, preterano znojenje i bockanje u udovima. Vaša telesna temperatura biće neugodno visoka. Iscrpljenost se može tretirati poput grčeva, ali ćete se takođe morati skloniti na hladnije mesto.
• Toplotni udar: Ovo je još teže od toplotne iscrpljenosti. Simptomi mogu uključivati ​​simptome toplotne iscrpljenosti, a takođe i vrlo visoku telesnu temperaturu, kao i propadanje neuronskog funkcionisanja. Toplotni udar može oštetiti unutrašnje organe, poput krvnih sudova, bubrega, jetre, pa čak i mozga. Ukoliko prepoznate simptome toplotnog udara, pre svega treba pozvati hitnu pomoć jer je to vrlo ozbiljno stanje. Ukoliko to nije moguće, toplotni udar treba odmah tretirati potpunim svlačenjem i tuširanjem ne previše hladnom vodom. Ako voda nije dostupna, osoba se treba izložiti strujanju vazduha. Na kraju opet ponavljamo, ako je moguće, žrtvu toplotnog udara treba odmah prevesti u bolnicu ili pozvati hitnu pomoć.

Za više informacija o lečenju toplotnog udara, evo korisnog videa firme Howcast:

Preživljavanje hladnoće

Niske temperature mogu biti smrtonosne i dovesti do različitih povreda. Postoje lokalizovane, poput promrzlina i sistematske povrede, poput hipotermije. Recimo nešto više o njima.

Lokalizovane promrzline od hladnoće i kako ih lečiti

Povrede od hladnoće takođe imaju redosled ozbiljnosti.

• Promrzline : Ovo je vrlo lagana vrsta povrede prouzrokovane hladnoćom, jer tkivo ne smrzne. Pogođeni delovi tela su obično vrhovi prstiju ili nosa. Protiv površinskih promrzlina se može boriti jednostavnim zagrevanjem pogođenog područja.
• CHILBLAIN LUPUS: Chilblain lupus je donekle sličan fenomen, ali nastaje zajedno s vlagom i hladnoćom. Opet, ovde nema smrzavanja, ali hladan zvazduh može izazvati ovu povredu. Koža će biti prekrivena crvenim mrljama, a kasnije čak može nateći i dobiti plikove, koji će se zadržati nedeljama. Ne pokušavajte grebati kožu kad se to dogodi! Umesto toga, nanesite losion s kalaminom, zagrevajte se i vežbajte kako biste obnovili protok krvi.
• Smežurana stopala: Ova povreda nastaje kada vaša stopala duže vreme ostanu hladna i vlažna (ne smrznuta). Rezultati su grčevi, jak svrbež, osećaj ukočenosti u udovima i, naravno, bol. U nekim radikalnim slučajevima, smežurana stopala ​​mogu dovesti do gangrene i amputacije. To se može sprečiti ako stalno držite stopala toplim, čistim i suvim. Periodično menjajte čarape i uvek imajte obuću koja odgovara klimi.
• Smrzavanje: Kod ove vrste povrede od hladnoće zapravo dolazi do smrzavanja tkiva. Smrzavanje može biti površno, zahvaćajući uglavnom koži koja postane glatka i voskasta pod dodirom, a izgleda bledo. Obično nema bola dok se tkivo ne otopi, ali će se posle pojaviti plikovi. Duboke promrzline dosežu do mišića, koji ostaju kruti čak i nakon što se povređena osoba zagreje. U situacijama kada se pripremljujete za život van mreže ili provodite vreme u prirodi, važno je da imate odgovarajuće sklonište na raspolaganju. Takođe, kvalitetan nož za preživljavanje može biti od neprocenjive koristi u ekstremnim situacijama za pravljenje skloništa ili pripremu hrane. Ovu v