Modeli vertikalne bašte

Model vertikalne bašte površine 4 hektara

Vertikalna poljoprivreda je budućnost poljoprivrede, mada uopšte nije novi koncept. Vavilonci su to učinili davno s vertikalnim baštama za koje je većina nas već čula – legendarnim visećim vrtovima.

Potrebno je samo smisliti način kako se one mogu napraviti ekonomično i praktično. Postoje mnogi problemi koji su povezani s stvaranjem vertikalne bašte, međutim, dva problema se posebno ističu. Dovoljna količina svetlosti i cena izgradnje, tim redosledom.

Viseći vrtovi Vavilona

Većina ljudi, kad prvi put čuje za koncept vertikalne bašte, uuzbudi se zbog ovog orginalnog rešenja. Međutim, to uzbuđenje brzo nestaje i pretvara se u skepticizam sa pitanjem može li uopšte ovakva vrsta bašte funkcionisati. Pojavljuju se ekonomska pitanja i praktičnost ulazi u igru.

Najveći problemi s vertikalnim baštama:

Rasveta i troškovi

Kako obezbediti svetlo u sredini bašte kako bi usevi mogli rasti i kako napraviti ovakvu baštu na ekonomičan način?

Veoma je skupo izgraditi bilo koju građevinu, a posebno onu koja će u isto vreme predstavljati i baštu. Zgrade nisu izvorno bile predviđene za uzgoj hrane. Zgrade se grade za ljude.

Preuređivanje postojećih zgrada je opcija, ali problem osvetljenja unutrašnjosti kako bi biljke u središtu zgrade dobijale dovoljno svetla i dalje je problem.

Rešenje za visinu troškova izgradnje vertikalne bašte:

Ako neko može rešiti problem rasvete, problem visoke cene izgradnje bi se pobrinuo sam za sebe ako vertikalne bašte prirodno osvetlite sunčevom svetlošću.

Vremenom, povećani prinosi useva nadomestili bi visinu početnog ulaganja preuređenja starijih zgrada u vertikalne bašte, ili možda čak i troškove izgradnje vertikalne bašte od temelja.

Osvetljavanje unutrašnjosti vertikalne bašte veštačkim svetlom vrlo je skupo i moglo bi biti kontraproduktivno.

Izvor: http://www.verticalfarm.com/

Veštačka svetlost otežava, možda i onemogućava zaradu. Ovako veliki projekti u poljoprivredi često imaju samo jedan cilj – novac. Naravno, i obezbeđivanje hrane za ljude.

Ali, na kraju, uzgajanje hrane je posao. Poljoprivrednici ne žele poslovati s gubitkom, osim ako to nije privremeno i ne postoji dugoročni plan za zaradu.

Je li vertikalni uzgoj nepraktičan?

Stan Cox i David Van Tassel napisali su na Alternetu Zašto uzgoj hrane u neboderima neće rešiti naše probleme".

*Iz očitih razloga, niko nikada nije predložio slaganje solarnih fotonaponskih panela jedan iznad drugog. Iz istih razloga polja useva ne mogu se slagaju jedna iznad drugih bez obezbeđivanja zamene sunčeve svetlosti koja bi nedostajala. Čak i sa celim staklenim zidovima, količina svetlosti koja dopire do biljaka na svim spratovima, osim gornjeg, bila bi daleko, daleko manja od one koja je potrebna"*Stan Cox i David Van Tassel

I zaključuju [pogrešno] da se za pravilno osvetljavanje useva mora koristiti veštačka svetlost.

*Kao rezultat toga, ogroman deo svetlosti, potreban vertikalnoj bašti, morao bi se veštački obezbediti ​​potrošnjom električne energije koja košta i nije besplatna kao sunčevo svetlo"*Stan Cox i David Van Tassel

Oni kažu i da bi za osvetljavanje vertikalnih farmi koje bi mogle da proizvode isto toliko pšenice koliko trenutno proizvodimo godišnje, svetlost trebala biti povećana za 8 puta.

Drugi su dizajnom pokušali rešiti problem osvetljenja. Preuređivanje postojeće zgrade možda neće biti izvodivo uz veštačko svetlo.

Vertikalno ili dijagonalno?

Treehugger je 2008. objavio članak vertikalna (dijagonalna?) Farma iz Work AC-a u NYC-u koji je prikazao nekoliko dizajna vertikalnih bašti u kojima su pokušali koristiti prirodnu sunčevu svetlost.

Jedan dizajn je bila stepenasta terasa koja je s aspekta dizajna lepa i verovatno bi bila praktična. Međutim, to ne bi omogućilo maksimalnu upotrebu ukupnog prostora zemljišta koje pokriva.

Izvor: http://work.ac/locavore-fantasia/

Ovaj model kombinuje smeštaj poljoprivrednika u nizu stepenastih terasa zajedno sa pijacom i zajedničkim prostorijama na dnu. Celu baštu podržavali bi stubovi kojima je poduprta. Ovaj je projekat naručio je časopis New York" za prazan prostor na donjem Manhattanu.

**Još **jedan fenomenalan model vertikalne bašte predstavljen je u našem tekstu Bašta visoka 5 spratova usred grada – projekat vertikalne bašte

Pionir koncepta vertikalne bašte, Dickson Despommier, tvrdi da je jedno jutro vertikalne bašte u zatvorenom prostoru isto kao 4-6 jutara tradicionalnog uzgoja jer bi usevi mogli biti složeni u više slojeva na svakom spratu zgrade, čime omogućava maksimalni prinos.

Ovo bi takođe trebalo (ako rešimo problem rasvete) povećati ekonomsku korist vertikalne bašte i učiniti je profitabilnom.

Možda bi se mogla osmisliti vertikalna poljoprivredna zgrada koja iskorišćava dostupnu sunčevu svetlost, poput piramidalne bašte koju su dizajnirali Eric Ellingsen i Dickson Despommier.

Piramidalna bašta" – Eric Ellingsen i Dickson Despommier

Da li ovaj koncept vertikalne piramidalne bašte učinkovit s obzirom na utrošeni prostor u odnosu na ukupni godišnji prinos? Ovaj dizajn je prekrasan ali možda nije praktičan i možda nije isplati