Bojana i Milan su pioniri života po principima permakulture u Srbiji. Bili su raspoloženi da daju intervju za samoodrzivost.com putem email-a i u nastavku možete pročitati njihove odgovore na pitanja koja sam im postavio.
Gde se nalazi vaše imanje?
Naše imanje se nalazi u istočnoj Srbiji gde se sastaju obronci južnog Kučaja i mistične planine Rtanj, u opštini Boljevac u blizini sela Krivi Vir koji je poznat po Timočkoj buni, Krivovirskom siru i izvoru reke Timok. Imanje je okruženo šumom i uraslim pašnjacima.
Recite nam nešto o sebi.
Milan: Rodjen sam u Beogradu u vreme neke tamo davne zaboravljene studenske revolucije, odrastao u komunističkom blagostanju. Putovao po svetu tragao za smislom a uporedo se godinama bavio kompjuteriama, naprednim tehnologijama i programiranjem.
Dugo godina sam živeo u inostrastvu a onda sam se pre desetak godina vratio u Srbiju. Od 2015 sam odlučio da u potpunosti promenim sopstveni život, da smanjim svoj karbonski otisak i počnem da živim samoodrživo, ekološki odgovorno i u skladu sa prirodom.
Bojana: Rodjena sam u Beogradu u vreme kad više nije bilo Titovih pionira. Biljke sam zavolela još u detinjstvu koje sam provela sa bakom i dekom u jednom prirodnom zvezdarskom okruženju.
Posle bombardovanja selim se u inostranstvo gde završavam osnovnu i srednju zubotehničku školu, kasnije se usavršavam u modeliranju i vajarstvu kojim se bavim i danas. Planinarenje i kampovanje uz volontiranje po ekološkim kampovima i planinama Evrope me je još više zbližilo sa prirodom i upoznalo sa permakulturom.
U Beograd se vraćam 2007. gde počinjem sa projektovanjem male urbane bašte na Zvezdari. Od 2017. sam odlučila da napustim grad i intezivno sam tragala za mestom koje bi mi omogučilo život van sistema, i tako sam u jednoj Timočkoj šumi našla Milana.
Koja je vaša ideja i vizija?
Milan: Voleo bih da se svi ljudi probude i osveste, da prestanu da žive neodgovorno prema sebi i prema prirodi, da nauče istinski da vole sebe i onog pored sebe bio to čovek, biljka ili neki vanzemaljac, i da svi uvek prate ljudav bez obzira na sve.
Mislim da svi treba da se vratimo prirodi, koristeći tehnologiju odgovorno i svrsishodno izvlačeći beneficiju kako za nas tako i za prirodu.
Bojana: Volela bih da jednog dana svi živimo po permakulturnim principima upoznavajući prirodu i sva njena čudesa. Mislim da majka Zemlja godinama pati od tehnološkog razvoja i konzumerizma parazitkse vrste zvanom ljudi.
Na koji način trenutno živite? Da li obezbeđujete sami sebi hranu, vodu i energiju koju koristite?
Živimo po permakulturnom principu na imanju od 5 hektara i u fazi smo razvitka šume hrane. Pravimo glistinac i kompostiramo sve što može, trudimo se da što manje kupujemo, sakupljamo kišnicu koju koristimo u domaćinstvu i za zalivanje bašte.
Struju proizvodimo iz solarnih panela i uskoro ćemo instalirati vetrogenerator. Imamo plastenik i baštu u uzdignutim lejama u kojima proizvodimo svo potrebno povrće za život tročlane porodice. Sakupljamo šumske plodove i lekovito bilje, proizvodimo sapune i kreme za ličnu higijenu.
Takodje imamo dovoljan broj košnica da zadovolje potrebe nas i svih naših prijatelja a nešto uspemo i da prodamo. Od životinja imamo kokoške, pse i čitav biodiverzitet koji nas okružuje.
Koji su vam ciljevi za budućnost domaćinstva i zajednice?
Cilj nam je da damo pre svega primer i da inspirišemo druge da se ohrabre i odluče za ovakvu vrstu života. Voleli bih da ovaj naš projekat privuče što više ljudi i da zajedno započnemo jednu samoodrživu ekolosku zajednicu.
Koliko je permakulturni princip života zastupljen u svetu, a koliko u Srbiji? Da li su ljudi kod nas otvoreni za takve ideje?
U svetu je sve više ljudi koji uspešno žive i primenjuju principe permakulture, mada je taj broj još uvek mali. Da bi se desila stvarna promena i da bi se osetio uticaj na globalnom nivou potrebno je daleko više ljudi koji bi napravilo taj korak.
Kod nas je permakultura tek u začetku i mišljena smo da su ljudi generalno zainteresovani za ideju ali nisu spremni da je prihvate i naprave kompromise.
Koje su prednosti takvog načina života, koje mane, a koji izazovi?
Prednosti su mnoge, hrana je uvek sveže dostupna, provereno zdrava, živite u zdravom okruženju i izobilju. Potrošnja vam je smanjena na minimum pa samim tim i nemate pritisak da morate neprestalno da radite kako bi obezbedili osnovne životne potrebe.
Mana nema, barem za sada ih nismo uočili, a jedan od osnovnih principa permakulture jeste da svaki problem može da bude i rešenje.
Izazova je mnogo. Izazovi je istinski naučiti živeti u harmoniji sa prirodom i drugima. Izazov je suzdržati se od potrošnje, odreći se automobila i koristiti samo bicikl. Izazov je osloniti se samo na kišnicu bez kopanja artertskih bunara. Izazov je živeti bez kanalizacije i septičke jame i bez korišćenja hemikalija.
Mi nismo rešili sve ove izazove, mnogi su i dalje pred nama, ali svaki put kad se prevaziđe jedan od nih, bliži smo našem cilju.
Više o Milanu i Bojani, njihovom životu po principima permakulture i njihovim uspesima u ostvarivanju takvog života možete čitati na njihovoj internet stranici Rtanjski Vrt ili na njihovoj Facebook stranici.
Pitanja postavljao Miloš Žebeljan.
Pročitajte i:
- 12 stvari koje su vam potrebne da bi započeli sa životom van mreže
- Organska farma i radionica van mreže su raj održivog života.
- Ovaj par živi van mreže pod svojim uslovima i uživa u tome.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
Zainteresovana sam da dodjem i vidim taj deo divne prirode. Zaista vam se divim na hrabrosti. Ali super. Uspelo. Da li ima zemlje na prodaju. Zanima me cena. Ja i suprug smo zainteresovani. Bilo bi lepo da popricamo. Veliki pozz Natasa
Veliko postovanje za Vas pionirski poduhvat i teznju ka zdravom i alternativnom nacinu zivota.
Imao bih nekoliko prakticnih pitanja koja su mi vrlo bitna u cilju potpunijeg shvatanja Vaseg puta i osnovnih ideja koji su temelj Vasih ideja i zajednice.
Zasto odricanje od automobila kada postoje 100 % elektricni automobili i elektricna SUV vozila koja su,u tehnoloskom smislu,sa svim izazovima pro et contra upravo pandan pomenutom elektricnom biciklu ?
U vezi nacina prehrane,obzirom da drzite domace zivotinje i pcele bez sumnje niste vegani ali hranite li se vegetarijanski?
Sa religijskog aspekta,postoje li u tom smislu neke smernice i sugestije(odnosno ogranicenja)?
U prethodnom tekstu o samoodrzivoj zajednici pomenuta je interna valuta implementirana u samoj zajednici koja cirkulise mwdju clanovima i moze se zameniti za etablirane fiat valute.Postoji li prakticna mogucnost potpunog odbacivanja svih valuta kao sredstva placanja kakav je uspesno primenjen u indijskom Eurovilu i funkcionise prilicno uspesno od konca sezdesetih godina XX veka do danasnjih dana?
Ovo su neka vrlo bitna pitanja i neke dileme koje su mi se spontano nametnule citajuci Vas tekst i Vas,u svakom smislu pozitivan nacin zivota koji svim srcem pozdravljam.
Unapred hvala na odgovorima.
Veliki ppzdrav
Pozdrav Zaviša!
Pre svega, hvala na komentaru i interesovanju 🙂
Što se tiče pitanja koje ste postavili, na njih ne mogu odgovoriti. Ja i dalje živim u gradu i pokušavam da stvorim uslove da bih se preselio na selo i stvorio sebi ovakav život. Milan i Bojana iz Rtanjskog vrta su samo odgovorili na neka pitanja koja sam im postavio pa sam ovde okačio njihove odgovore. Preporučujem Vam da ova pitanja postavite njima putem njihove Facebook stranice ili putem njihove internet stranice http://www.rtanjskivrt.rs
Pozdrav i svako dobro!
Miloš