Mislimo da smo, kada trošimo previše vremena pokušavajući ugoditi drugima (ili barem radeći ono što mislimo da će im ugoditi), osuđeni na krajnji neuspeh. Samo ako smo verni svojoj ličnoj viziji i držimo se nje bez obzira na to šta bilo ko drugi misli, možemo biti sigurni u uspešan ishod.
U nekom smo se trenutku odlučili okružiti s ljudima koje volimo i (što je još važnije) ljudima za koje nam se barem čini da vole nas. Ostale ljude koji su tada bili deo našeg života – takozvane prijatelje i neke članove porodice, izbacili smo iz života.
Znamo da tipični život van mreže znači vraćanje prirodi, uzgajanje zdrave hrane, uzgajanje domaćih životinja, lov i ribolov itd. I nemamo poseban problem ni s jednom od ovih stvari, sve dok funkcionišu.
Ali veliki problem svih ovih tipičnih pristupa je što zahtevaju velika ulaganja u zemljište i infrastrukturu, što je veliko ulaganje u dominantnu paradigmu kao što mi se sada čini. Malo više od održavanja statusa kvo.
Mi Amerikanci radničke klase, u proseku trošimo gotovo 50% svog prihoda na kutiju u kojoj spavamo, tuširamo se i kuvamo hranu za jelo – uglavnom da bi potom sledećeg jutra rano ustali i proveli još jedan monotoni radni dan kao i svaki pre tog.
Kad počnete razmišljati, to je gotovo kriminalno! Osim toga, u proseku, takav način života neće se isplatiti sve dok ne navršimo 55 godina (ako imamo sreće i omogućimo sebi penziju tako rano).
Pretpostavljam da postoji jeftiniji način da se dobro živi. Mi ga nazivamo životom van mreže pod našim uslovima. Na taj način živimo već 18 meseci i planiramo nastaviti živeti na ovaj način sve dok nam takav život pruža zadovoljstvo i sreću.
Zapravo živimo ovako već 2 godine jer smo počeli još dok smo imali naše stalne poslove. To je trajalo 6 meseci i onda sam otišao u penziju, a moja žena je napustila posao.
Postoje ljudi koji žive ovim stilom života trošeći $500 mesečno, a neki parovi to rade i za $300 mesečno. Prihvatio sam 25% manju penziju i penzionisao sam se sa 62 godine (moja supruga neće imati pravo na ranu penziju do leta 2020.), ali sam takođe dobio penziju nakon 15 godina radeći u državi Idaho kao stolar.
Živimo od moje penzije i živimo dobro. I, verujte mi, može to i sa manje para ali mi volimo da jedemo svežeg lososa kada god nam se jede, a volimo i vino pa ga često kupujemo.
Nadam se da ćemo početi da proizvodimo i naše vlastito vino uskoro. Imamo i dve velike mačke koje putuju s nama tako da pokrivamo i troškove za staranje o njima.
Živimo 24/7 u kombiju sa kamp kućicom iz 1994. godine koji smo kupili 2015. za $4200. U 18 meseci, potrošili smo samo $150 za plaćanje kamp mesta jer uglavnom parkiramo negde gde ne moramo da platimo.
Već imamo četiri RV / Marine 12-voltne baterije i u početku smo imali ulaganje od $1350 kako bi pokrenuli svoj inicijalni solarni sistem. Sa ovim sistemom živeli smo punih 14 meseci – solarni panel snage 420 W i MPPT regulator naboja snage 100 volti / 40 amp.
Takođe, kupili smo za manje od $200 čist sinusni inverter snage 300 W, ali ja sam sam ga povezao i postavio tako da za ugradnju nismo ništa plaćali.
Živimo kao da smo priključeni na mrežu 24/7, ali gotovo nikada nismo. Od tada napravili smo nekoliko drugih nadogradnji našeg sistema, ali već je bio sasvim dovoljan, što znači da je dodatni novac koji smo potrošili bio čist „luskuz“ koji nije neophodan.
Vodu gotovo uvek nabavljamo BESPLATNO i nikada ne plaćamo više od $5 za čišćenje rezervoara koji se puni iz toaleta. Često ga možemo isprazniti i potpuno besplatno.
Budući da mi je bilo 62 godine (sada 63), platili smo $10 za ono što nazivamo mojim ‘geezer propusnicom’ koja važi za nas (i do četiri osobe u našem kombiju) koja nam omogućava ulazak u bilo koji od 400+ nacionalnih parkova u SAD.
Mi obično nalazimo BESPLATNO mesto za kampovanje u blizini bilo kojeg ulaza u park, a zatim obavljamo višednevne izlete kako bismo istražili, pešačili, vozili naše brdske bicikle i razgledali park. Do sada smo posetili Joshua Tree, the Grand Tetons, Petrified Forest, Mesa Verde, Canyonlands, and Arches NP — sve besplatno.
Naravno, trošimo nešto novca za gorivo za ova putovanja, ali svako veče se vraćamo u svoj davno plaćeni kombi sa svim blagodatima u koje se nalaze u njemu.
Nedostaju mi moje kokoške i bašta (a čak i to bi bilo moguće ako bih bio dovoljno kreativan), ali to su male žrtve za život sa neograničenom slobodom i gotovo nula stresa.
Svoju kuću vodimo sa sobom gde god krenemo, tako da nam nikad nije teret da provedemo nekoliko dana s porodicom ili prijateljima.
Možda će doći vreme kada više nije tako zabavno putovati i kretati se po celim SAD kao što je to sada. Kada i ako dođe taj dan, kupićemo nešto zemlje na planini i pretvoriti naš kombi sa kamp kućicom u malu vikendicu sa verandom i baštom.
U južnom Arkanzasu postoji mnogo kamp parkova u kojima se može dobiti posebna šestomesečna cena (oko $180 mesečno uz pristup svim priključcima i za dodatnih $100 (godišnje). Svoj kombi možete tamo ostaviti van sezone (kada je toliko vruće da se većina smrtnika povuče i preseli na sever).
Živeti na planini lako je kad ste u penziji, jer ne morate ići na posao. Možete otići u nabavku jednom ili dva puta nedeljno i to će vam biti potpuno dovoljno.
A onda bismo mogli ponovo imati piliće i baštu – barem tokom letnjih meseci – možda pozajmiti naše kokoške susedu dok nas nema tokom zimskih meseci? Ili povesti kokške sa sobom – poput kućnih ljubimaca – to bi bilo zabavno 🙂
***
Ako vas zanima, evo dva nedavna 15-minutna videa o nama i našoj kući:
Intervju s nama:
Više o našem kamp kombiju:
Takođe, imamo i svoj blog o putovanjima: https://www.sailingondryland.com/
Pročitajte i tekst Rtanjski Vrt – permakulturno imanje na obroncima Rtnja.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
1 thought on “Ovaj par živi van mreže pod svojim uslovima i uživa u tome”