Za milijarde ljudi plastične kese su lak i jeftin način pakovanja robe. Kako se proizvodnja plastičnih kesa nastavlja povećavati u celom svetu, moramo se pitati, koji su ekološki nedostaci naše opsednutosti plastičnim kesama? Zbog toga u nastavku možete saznati kako se prave plastične kese.
Kako se možemo pozabaviti trendovima velike potrošnje plastičnih kesa? Kako sami da napravimo kese/torbe od ekološki prihvatljivih materijala? Prvo moramo shvatiti od čega se i kako prave plastične kese.
Pogledajmo najpopularniju metodu proizvodnje konvencionalnih plastičnih kesa.
Od čega se prave plastične kese?
Petrohemikalije dominiraju materijalima za proizvodnju plastičnih kesa. Velika većina plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu izrađena je od nekoliko strukturnih lanaca molekula polietilena.
Sa nastavkom dramatičnog povećanja proizvodnje, procenjuje se da će se u 2021. godini na svetskom nivou proizvesti 100 miliona tona polietilena.
Otprilike 10% nafte proizvedene u svetu ide u industriju prerađivačke industrije plastike, a plastične kese čine značajan (35-40%) udeo u proizvodnji plastike.
Kako se prave plastične kese
1. Vađenje sirovine
Polietilen od kog se proizvode plastične kese potiče ili od rafinirane nafte ili prirodnog plina. Ti se ugljenovodonici nalaze uglavnom pod zemljom i do njih se mora doći bušenjem bušotina. Ovaj postupak remeti lokalni ekosistem. Zbog toga može prouzrokovati katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i okolinu ako se dogodi curenje.
Sirovi plin ili nafta šalju se cevima u rafineriju. Nafta se na tim mestima odvaja po različitoj gustini, tako da se može izvući odgovarajuća nafta za proizvodnju plastike.
Ovakva nafta ili plin se zagrevaju i pod pritiskom se izoluju čisti polietilenski lanci koji se mogu kombinovati (polimerizirati) i oblikovati u smolaste kuglice od čiste plastike.
U zavisnosti radi li se o proizvodu kao što je kesa za namirnice ili plastični džak, primieniće se različita jačina toplote i pritiska kako bi se stvorile kuglice od plastične smole odgovarajuće gustine.
Kese za namirnice često su izrađene od plastike visoke gustine (HDPE) koja ima veću čvrstoću vlakana u poređenju s plastičnim folijama izrađenim od plastike male gustine (LDPE ili LLDPE) .
2. Ekstruzija plastične folije
Za početak proizvodnog procesa, sirove HDPE, LDPE ili LLPDE plastične kuglice ponovno se zagrevaju i pod pritiskom stvaraju jednoličnu rastopljenu tekućinu. U nju se odozdo pumpa vazduh, stvarajući dugački tanki balon savitljive plastične folije koja prolazi kroz visok vertikalni koridor.
Ovaj plastični mehur se hladi šireći se prema gore, nailazeći na više valjaka koji plastiku rastežu u tanke listove koji će stvoriti zidove kesa. Ovi se listovi zatim namotavaju i šalju do štamparske mašine.
3. Štampa
Plastične kese za jednokratnu upotrebu sastoje se gotovo u potpunosti od molekula čistog polietilena, no većina plastičnih kesa na sebi ima odštampan neki vid oznake robne marke. Postupak štampe osetljivog i laganih materijala poput plastičnih kesa zahteva niz fleksografskih valjaka koji kesama dodaju boju i tip.
Za štampu su potrebne aditivne boje koje mogu biti otrovne i mogu ugroziti morske organizme. Međutim, mogu se koristiti i sigurnije boje na bazi alkohola i one se sve češće koriste.
Proizvodnja alkohola od biljne mase koja sadrži puno šećera pomaže umanjenju nepovoljnog uticaja plastičnih kesa na okolinu. Nakon što se otisak nanese na kesu, šalje se na završnu obradu pre finalnog proizvoda.
4. Završna obrada
Zatim se dva štampana lista plastike spoje na ivicama kako bi oblikovali bočne stranice kese. Plastika se može namotati, a zatim izrezati na željeni oblik i veličinu, zavisno od komercijalne namene kese.
U ovom trenutku procesa postoji mogućnost prilagođavanja kese klijentu. Na primer ako klijent želi kese koje će se lako odvajati jedna od druge (poput onih koje se nalaze u odeljku pijace u supermarketima), to se može učiniti.
Posledice proizvodnje plastičnih kesa po okolinu
Petrohemikalije koje se koriste za izradu plastičnih kesa ne razgrađuju se brzo. One su zapravo nastale tokom miliona godina putem pritiska i toplote. Tokom životnog veka plastične kese će se raspadati, ali ne i biorazgrađivati se.
Cela kesa razdeliće se na sve manje čestice plastike. Pokazalo se da se bolje akumuliraju biotoksini što su plastične čestice manje i koncentrisanije.
Najveći uticaj plastičnih kesa na okolinu je u obliku zagađenja vode i, kao rezultat toga, štetni uticaj na živi svet u vodi. Vodeni organizmi često se susreću s tim malim komadićima plastike koju životinje lako mogu pojesti bilo nenamerno ili zamenivši je sa hranom.
O svim nepovoljnim uticajima plastičnih kesa na okolinu pisali smo u izdvojenom tekstu.
Plastika ima sposobnost menjanja biološkog sastava određenih morskih organizama, na primer promena pola ribe, i može ozbiljno poremetiti cikluse razmnožavanja morskih vrsta.
Vremenom će UV zračenje i toplota takođe uzrokovati ispiranje plastike u zemlju ili vodene tokove, menjajući hemijski sastav tla i vodenih ekosistema.
O svim razlozima zbog kojih treba zabraniti plastične kese pisali smo u izdvojenom tekstu.
Prilika za promene
Koriste se razne metode za čišćenje vodenih tokova od plastike kao i za recikliranje plastike na načine koji će sprečiti buduće zagađenje. Tamo gde konvencionalni načini recikliranja ne mogu rešiti nečistoće i aditive u plastičnom otpadu, nove tehnike mogu se koristiti za maksimalnu reciklažu plastike.
Uzmimo za primer pirolizu. Piriloza je postupak u kojem zagrejana komora bez kiseonika odvaja plastiku nazad u čist molekularni oblik. Ona se potom može preoblikovati u kuglice od plastične smole. Iste kao one koji se koriste za izradu originalnih plastičnih kesa.
Dosadašnji način proizvodnje kesa, ali sada od reciklirane plastike, čini je tako ekonomičnom i ekološki prihvatljivom metodom za proizvodnju kesa, za razliku od papirnih kesa kojima za proizvodnju treba gotovo dvostruko više energije.
Bioplastika
U postupku proizvodnje kesa lako se mogu koristiti kuglice od bioplastične smole izrađene od celuloze ili skroba kao osnovnog materijala. Time se omogućuje da bioplastične kese povećaju svoj udeo na tržištu. Mogućnosti za prelazak na plastiku na biološkoj osnovi povećavaju se s ozbiljnošću našeg svetskog zagađenja plastikom.
Materijali na bazi celuloze iz izvora kao što su kukuruzni skrob ili skrob od krompira mogu se fermentacijom pretvoriti u molekule od kojih se zagrevanjem i mešanjem s aditivima poput glicerina, prave folije koje se mogu zagrevati i oblikovati na isti način kao i uobičajene plastične kese.
Plastika na biološkoj osnovi može se koristiti na isti način kao i kese na bazi nafte. Prva kesa napravljena pomoću organske celuloze iz skroba pojavila se još sredinom 19. veka.
Bioplastika je nužan korak napred kako bi se pomoglo u rešavanju zagađenja prouzrokovanog proizvodnjom plastike. No, mora se učiniti više u smislu razvijanja i unapređenja bioplastike.
Jedno od tržišta bioplastike u razvijanju su 3D štampači, gde je većina plastičnih kuglica dobijena iz bioloških izvora.
Drastični učinci zagađenja plastikom na okolinu moraju se umanjiti pre nego što bude prekasno. Promene možete započeti i vi sami. Prvi korak može vam biti zamena plastične kese pamučnim cegerom. Na našoj internet stranici možete pronaći prelepe pamučne torbe za kupovinu namirnica.
Jasno je da smo sada usred krize plastičnog zagađenja, gde trenutne procene pokazuju da će ukupna težina sve plastike u svetskim okeanima premašiti ukupnu težinu ribe do 2050. godine. Moraju se započeti promene kako bi se promenio uticaj plastičnih kesa. Od zamene plastike na bazi nafte organskim sirovinama do promene potrošačkih navika i poboljšanja metoda recikliranja.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
Deo teksta je preveden i prilagođen sa sajta GreenTumble.
4 thoughts on “Kako se prave plastične kese? Postupak proizvodnje plastičnih kesa”