Vertikalna poljoprivreda je budućnost poljoprivrede, mada uopšte nije novi koncept. Vavilonci su to učinili davno s vertikalnim baštama za koje je većina nas već čula – legendarnim visećim vrtovima.
Potrebno je samo smisliti način kako se one mogu napraviti ekonomično i praktično. Postoje mnogi problemi koji su povezani s stvaranjem vertikalne bašte, međutim, dva problema se posebno ističu. Dovoljna količina svetlosti i cena izgradnje, tim redosledom.
Većina ljudi, kad prvi put čuje za koncept vertikalne bašte, uuzbudi se zbog ovog orginalnog rešenja. Međutim, to uzbuđenje brzo nestaje i pretvara se u skepticizam sa pitanjem može li uopšte ovakva vrsta bašte funkcionisati. Pojavljuju se ekonomska pitanja i praktičnost ulazi u igru.
Najveći problemi s vertikalnim baštama:
Rasveta i troškovi
Kako obezbediti svetlo u sredini bašte kako bi usevi mogli rasti i kako napraviti ovakvu baštu na ekonomičan način?
Veoma je skupo izgraditi bilo koju građevinu, a posebno onu koja će u isto vreme predstavljati i baštu. Zgrade nisu izvorno bile predviđene za uzgoj hrane. Zgrade se grade za ljude.
Preuređivanje postojećih zgrada je opcija, ali problem osvetljenja unutrašnjosti kako bi biljke u središtu zgrade dobijale dovoljno svetla i dalje je problem.
Rešenje za visinu troškova izgradnje vertikalne bašte:
Ako neko može rešiti problem rasvete, problem visoke cene izgradnje bi se pobrinuo sam za sebe ako vertikalne bašte prirodno osvetlite sunčevom svetlošću.
Vremenom, povećani prinosi useva nadomestili bi visinu početnog ulaganja preuređenja starijih zgrada u vertikalne bašte, ili možda čak i troškove izgradnje vertikalne bašte od temelja.
Osvetljavanje unutrašnjosti vertikalne bašte veštačkim svetlom vrlo je skupo i moglo bi biti kontraproduktivno.
Veštačka svetlost otežava, možda i onemogućava zaradu. Ovako veliki projekti u poljoprivredi često imaju samo jedan cilj – novac. Naravno, i obezbeđivanje hrane za ljude.
Ali, na kraju, uzgajanje hrane je posao. Poljoprivrednici ne žele poslovati s gubitkom, osim ako to nije privremeno i ne postoji dugoročni plan za zaradu.
Je li vertikalni uzgoj nepraktičan?
Stan Cox i David Van Tassel napisali su na Alternetu „Zašto uzgoj hrane u neboderima neće rešiti naše probleme“.
„Iz očitih razloga, niko nikada nije predložio slaganje solarnih fotonaponskih panela jedan iznad drugog. Iz istih razloga polja useva ne mogu se slagati jedna iznad drugih bez obezbeđivanja zamene sunčeve svetlosti koja bi nedostajala. Čak i sa celim staklenim zidovima, količina svetlosti koja dopire do biljaka na svim spratovima, osim gornjeg, bila bi daleko, daleko manja od one koja je potrebna“
Stan Cox i David Van Tassel
I zaključuju [pogrešno] da se za pravilno osvetljavanje useva mora koristiti veštačka svetlost.
„Kao rezultat toga, ogroman deo svetlosti, potreban vertikalnoj bašti, morao bi se veštački obezbediti potrošnjom električne energije koja košta i nije besplatna kao sunčevo svetlo“
Stan Cox i David Van Tassel
Oni kažu i da bi za osvetljavanje vertikalnih farmi koje bi mogle da proizvode isto toliko pšenice koliko trenutno proizvodimo godišnje, svetlost trebala biti povećana za 8 puta.
Drugi su dizajnom pokušali rešiti problem osvetljenja. Preuređivanje postojeće zgrade možda neće biti izvodivo uz veštačko svetlo.
Vertikalno ili dijagonalno?
Treehugger je 2008. objavio članak vertikalna (dijagonalna?) Farma iz Work AC-a u NYC-u koji je prikazao nekoliko dizajna vertikalnih bašti u kojima su pokušali koristiti prirodnu sunčevu svetlost.
Jedan dizajn je bila stepenasta terasa koja je s aspekta dizajna lepa i verovatno bi bila praktična. Međutim, to ne bi omogućilo maksimalnu upotrebu ukupnog prostora zemljišta koje pokriva.
Ovaj model kombinuje smeštaj poljoprivrednika u nizu stepenastih terasa zajedno sa pijacom i zajedničkim prostorijama na dnu. Celu baštu podržavali bi stubovi kojima je poduprta. Ovaj je projekat naručio je časopis „New York“ za prazan prostor na donjem Manhattanu.
Još jedan fenomenalan model vertikalne bašte predstavljen je u našem tekstu Bašta visoka 5 spratova usred grada – projekat vertikalne bašte
Pionir koncepta vertikalne bašte, Dickson Despommier, tvrdi da je jedno jutro vertikalne bašte u zatvorenom prostoru isto kao 4-6 jutara tradicionalnog uzgoja jer bi usevi mogli biti složeni u više slojeva na svakom spratu zgrade, čime omogućava maksimalni prinos.
Ovo bi takođe trebalo (ako rešimo problem rasvete) povećati ekonomsku korist vertikalne bašte i učiniti je profitabilnom.
Možda bi se mogla osmisliti vertikalna poljoprivredna zgrada koja iskorišćava dostupnu sunčevu svetlost, poput piramidalne bašte koju su dizajnirali Eric Ellingsen i Dickson Despommier.
Da li ovaj koncept vertikalne piramidalne bašte učinkovit s obzirom na utrošeni prostor u odnosu na ukupni godišnji prinos? Ovaj dizajn je prekrasan ali možda nije praktičan i možda nije isplativ.
Lično volim piramidalni dizajn i mislim da bi on pružio izvrsne karakteristike u parku ili prezentaciji za prikaz vertikalnog uzgoja ili u okruženju „gradskih vrtova“.
Jedini način da znamo koliko bi ovaj model bio efikasan jeste da se on izgradi i testira. Ono što bismo iz toga mogli naučiti moglo bi nam samo dati više uvida u to kako rešiti probleme koje donosi vertikalni uzgoj.
Inhabitat je članak o ovom dizajnu napisao još 2009. godine pod nazivom “ Piramidalna farma je vizija vertikalne poljoprivrede za 2060. godinu „.
Problem je što su nam ODMAH potrebne vertikalne bašte! Ne za 40 godina. Ako se ne promenimo za 40 godina, možda ćemo doći do tačke u kojoj će se naše društvo urušiti.
Kako hraniti naše rastuće stanovništvo bez dodatnog obradivog zemljišta? Jedini način je ići u vis. Koncept je zdrav, rešenje izgleda jednostavno, ali problem je otkriti način kako ga finansirati i učiniti ga profitabilnim i praktičnim.
Koristite raspoloživu sunčevu svetlost i “upumpajte” je u središte zgrade providnim cevima s vodom, poput sistema za osvetljenje putem boca sa vodom koji koriste ljudi u zemljama trećeg sveta.
Možda bi optička vlakna mogla funkcionisati, međutim, vlakna nisu jeftina i tada morate smisliti sistem navodnjavanja.
Zašto ne biste koristili jedan sistem za rešavanje više problema?
Hydroponics and Aeroponics omogućavaju da usevi budu složeni u vertikalnim kolonama i dugačkim vrstama. Ovo se zove vertikalni uzgoj visoke gustine. Treehugger je napisao članak o tome 2008. godine.
Model vertikalne bašte
Vertikalni uzgoj nije novi koncept, a kao što je spomenuto na početku ovog članka, stari Vavilonci su to shvatili.
Sada imamo bolju tehnologiju i materijale i možemo stvoriti vertikalne bašte nikad viđene u svetu. Možemo proizvesti 100 puta više hrane nego što sada proizvodimo. Više nego dovoljno za prehranu 7 milijardi ljudi na svetu.
Evo ideje koja bi mogla biti izvodljiva i koja kombinuje sve gore navedene tehnologije, plus novi sistem koji ne samo da osvetljava unutrašnjost vertikalne bašte, već i omogućava hidroponski sistem navodnjavanja i pruža hranjive sastojke usevima.
Zgrada je gotovo kockastog oblika. Geometrijski, kvadrat maksimalno povećava učinkovitu upotrebu prostora. Stvarna površina zemljišta pokrivena temeljom zgrade iznosi samo 0,4 hektara. Sama zgrada visoka je 10 spratova, što stvara 4 hektara ukupne obradive površine.
Zgrada je dugačka 63m, široka 63m i visoka 30 metara. To iznosi 40000 kvadratnih metara podne površine i približno 122500 kubnih metara prostora (manje ako oduzmete prostor koji zauzimaju građevinski materijali).
Dve strane zgrade prekrivene su staklom kako bi se dobila svetlost slična kao u tradicionalnim staklenicima, ge bi se mogle uzgajati osetljivije kulture. U ovim područijima može se kontrolisati klima za celogodišnji uzgoj gotovo bilo koje kulture.
Središnje jezgro zgrade je otvoreno i omogućava protok vazduha i sunčeve svetlosti direktno u ostale delove zgrade.
Usevi se mogu uzgajati putem sistema vertikalne bašte sa visokom gustinom. Taj sistem omogućava u velikoj meri učinkovito korišćenje vertikalnog prostora između spratova.
6-10 nivoa useva se može uzgajati po vrsti, po spratu, što daje 6-10 puta veći prinos po hektaru za svaki sprat. Što znači maksimalno iskorišćavanje prostora. Prinos ove građevine mogao bi biti i do 100 puta veći od tradicionalnog uzgoja na 1 hektaru zemlje.
Čak i sa samo 5 nivoa useva po spratu, to je 50 puta veća proizvodnja hrane po hektaru zemlje u ovom 10-spratnom kompleksu. Koji farmer to ne bi želio postići? Na kraju krajeva, koji investitor ne bi želio postići takav uspeh?
Mogućnost proizvodnje samo 50% ove količine hrane po hektaru mogla bi isplatiti i više nego početne troškove zgrade i omogućiti brži povrat investicije.
Pa kako osigurati rasvetu?
Koristeći zaista velike boce za vodu i providne cevovode za „upumpavanje” svetla i vode u jezgro zgrade.
Sistem rasvete dizajniran je za pružanje svetla i vode. Hranjivi sastojci se mogu dodati u vodu i takva voda se može koristiti za zalivanje useva. Ovo rešava dva problema – dobijanje svetla za unutrašnje useve i osigurava vodu sa hranjivim supstancama 24 sata dnevno.
NAPOMENA: ovaj sistem može proizvesti previše toplote kroz sistem rasvete da bi bio održiv, ili svetlost možda neće prodirati dovoljno duboko u jezgro zgrade da osigura dovoljno svetla usevima na tom području.
Takođe, ovi sferni sakupljači svetla su prikazani na slikama namerno preveliki radi ilustracije, kako bi demonstrirali koncept. Moguće ih je učiniti mnogo manjim. Najveće je pitanje koliko se sunčeva svetlost može usmeriti u unutrašnjost jezgra zgrade.
Sistem rasvete u vertikalnoj bašti sastoji se od vertikalnih prozirnih cevovoda u kombinaciji sa sfernim „sakupljačem svetla“ na krovu. Postoje i manje vodoravne cevi koje povezuju celi sistem u strukturu poput mreže.
Hoće li sistem raditi? Ko zna…to do sada niko nije probao.
Jedno je sigurno. Vertikalna poljoprivreda je moguća. Ovo je pokušaj da se to učini ekonomski izvodljivijim i praktičnijim.
Može li ovo biti rešenje svetskih problema s hranom ili je to samo luda ideja?
Šta vi mislite?
Pročitajte i tekst 4 prednosti zelenih krovova! Lepi, korisni, živi krovovi.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
2 thoughts on “Modeli vertikalne bašte”