U ovom tekstu iznećemo 9 stvari na koje bi trebalo da obrati pažnju svaki početnik u baštovanstvu. Ovi saveti u velikoj meri će vas pripremiti za sadnju vaše prve bašte.
1. Upoznajte se sa područjem
Možda je to očigledno, ali ne rastu sve biljke na svim mestima, tako da je ono što sadite određeno područjem gde živite. Pogledajte osobine područja na kom vam se nalazi bašta – od klime do izlaganja suncu.
To je jako bitna stvar na početku da bi razumeli mogućnosti i granice svoje bašte. Razgovarajte s nekim ko već sadi baštu u vašem području i potražite savete o autohtonim vrstama koje najbolje uspevaju.
2. Ispitajte zemljište u svojoj bašti
Da biste dobili tačan pH nivo i količinu hranjivih čestica u tlu, pošaljite uzorak lokalnom rasadniku ili ispitajte sami svoje zemljište. Rezultati će vam reći koliko je tlo kiselo ili alkalno, što utiče na to kako biljke apsorbiraju hranjive čestice. Budući da različite biljke najbolje uspevaju pri različitim nivoima pH, ovaj test pomoći će vam da odlučite šta ćete posaditi ili će vam pokazati kako treba tretirati tlo.
Ispitajte i teksturu tla. Trebalo bi da zemlja bude rastresita i da se lako drobi u ruci. Ako je vaše zemljište pretvrdo ili glinasto, većina biljaka će imati problema sa puštanjem i rastom korenja. Dodajte sveže zemljište, malč i kompost, pazeći da prozračite tlo što dublje pre sadnje.
3. Počnite sa „lakim“ biljkama
Uzgoj povrća zabavan je uvod u baštovanstvo. Ne treba mu puno vremena da poraste, pa i ako pogrešite, nećete izgubiti previše vremena. Pokušajte sa paradajzom, krastavcima ili mahunarkama. Kada savladate uzgoj ovih kultura, poželećete da pređete na kulture kojima je potrebno posvetiti više pažnje i vremena.
4. Napravite plan
Da biste izbegli pretrpanost bašte, prvo istražite vaše biljke kako biste tačno znali koliko će narasti i koliko da ih razmaknete. Obično višegodišnje biljke, koje žive duže od dve godine, trebaju biti razmaknute otprilike 45 centimetara. To omogućava dovoljno prostora za nesmetan rast i obično će bašta izgledati ispunjeno taman koliko treba.
Takođe je važno znati koliko će visoko rasti vaše biljke. Kraće i puzeće biljke treba posaditi sa prednje strane i po ivicama „izdignutih kreveta“, a više biljke za zadnje strane. Ovde je korisno znanje o izlaganju suncu – imajte na umu da više biljke mogu blokirati one koje su niže. Takođe neke biljke zahtevaju više ili manje sunca.
5. Pišite dnevnik
Dnevnik zaista prikazuje širu sliku. Zato zapišite svoje planove, snove i inspiracije o svojoj bašti. To je odličan način da pratite i planirate poslove u bašti. Takođe ga možete koristiti za vođenje beleški o zanimljivim biljkama na koje nailazite negde drugde, tako da se možete podsetiti da ih sledeće godine uključite u svoju baštu.
6. Napravite kalendar
… ili smislite opštu ideju o svojim velikim baštenskim zadacima svake sezone. Na primer: „U proleće započinjem sa đubrenjem svih biljaka i to radim svakih šest do osam nedelja tokom vegetacijske sezone, koja se obično završava na jesen“. Ovo će vam omogućiti da bolje isplanirate svoje vreme tokom godine i bićete pripremljeni za svako godišnje doba što se posla tiče.
7. Zalivajte pažljivo
Dosledno i dovoljno zalivajte. Dosledno znači da to radite redovno, a količina potrebne vode varira od biljke do biljke. Budite uvereni da voda prodire u tlo, a ne da samo malo nakvasi površinu. Novije zasade potrebno je češće zalivati jer korenski sistem nije u potpunosti razvijen. Što se tiče najboljeg doba dana, predlažemo rano jutro, pre nego što postane previše toplo, kako bi biljka zaista mogla da upije vodu. Ako zalivate uveče, biljke mogu biti sklonije gljivicama i drugim bolestima.
8. Radite predano
Možda nećete imati puno posla svakog dana, ali pravilno održavanje je najbolja stvar koju možete dati svojoj bašti. Svo to održavanje će se isplatiti na kraju. Ako odvojite vreme da uklonite bolesno lišće i granje, korov i držite svoju baštu urednom, biljke će imati povoljnije uslove za rast.
Naravno, nisu svi korovi loši sami po sebi. Zbog toga smo već pisali o korovima koji su jestivi i dobri za vas i vaše zdravlje.
Neizbežno ćete videti kako svaka biljka reaguje na vremenske promene i kako ispraviti probleme poput zaraze pre nego što postanu previše problematični. Ako primetite usporen rast, proverite šta se događa s korenom biljke pažljivim pregledom i kopanjem po zemljištu oko biljke. Ponekad će mu trebati nežno razmrdavanje kako bi se koren raširio.
9. Pokušajte biti strpljivi
Baštovanstvo je proces. Njime se ne bavite samo u jednom danu – potrebno je vreme. Ponekad će nestrpljenje učiniti da previše zalivate biljke u nadi da će one brže rasti. Redovno ih pratite, ali osim ako nešto ne izgleda pogrešno, ostavite ih na miru.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
2 thoughts on “9 saveta za početnike u baštovanstvu”