Plastične kese su u ubotrebi decenijama i svima su nam dobro poznate. One su deo našeg modernog života i o njima ne razmišljamo puno. Zapravo se procenjuje da se u celom svetu tokom samo jednog minuta iskoristi oko 10 miliona plastičnih kesa.
Prosečnom potrošaču prođe kroz ruke od 300 do 900 plastičnih kesa godišnje, a prosečno domaćinstvo kod kuće čuva oko 40 plastičnih kesa za kupovinu.
A vi? Imate li i vi u svojoj kući „kesu za kese“?
Ako je odgovor potvrdan, trebali biste znati da ova nenamerna prekomerna potrošnja plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu utiče u velikoj meri na našu okolinu, što zauzvrat takođe negativno utiče na naše zdravlje.
Kako? Pa, pogledajmo najvažnije razloge zbog kojih bi plastične kese za jednokratnu upotrebu trebale biti zabranjene.
10 razloga zbog kojih su plastične kese loše po nas i našu okolinu
1. Plastične kese zagađuju našu zemlju i vodu
Plastične kese su posvuda. Pogledajte oko sebe i primetićete da su plastične kese najčešći otpad. Zapetljane su u krošnje drveća, plutaju po vodi, nalaze se na zemlji, po parkovima ili šumama, okružuju kante za smeće, nalaze se na plažama…praktično svuda!
Budući da su veoma lagane, vetar ih lako podiže i nosi do velikih udaljenosti. Putuju uz pomoć vetra i vode kako bi zagadile prirodu.
Plastične kese su u nekim područjima čak uzrokovale velike probleme. Na primer, milioni odbačenih plastičnih kesa začepljuju kanale za odvod vode i kanalizaciju u urbanim područjima Bangladeša. Kad započnu monsunske kiše, ulice se poplave odmah nakon prvih nekoliko minuta jer voda ne može proći kroz začepljene kanalizacione cevi.
Za mnoge od nas teško je zamisliti da nešto tako malo poput plastične kese zapravo može prouzrokovati poplavu, ali stanovnici nekih gradova u Bangladešu u poslednje dve decenije bore se sa tim problemom svake sezone monsuna.
Reka Pasig na Filipinima još jedan je zastrašujući primer negativnog uticaja plastičnih kesa na okolinu. Neke pritoke te reke napunjene su plastičnim otpadom do nivoa da biste gotovo mogli preći preko njih, a da vam se noge ne pokvase.
Nažalost, tako visok stepen zagađenja ne dolazi bez posledica. Reka Pasig jedna je od osam najgorih izvora zagađenja okeana plastikom na svetu.
O nepovoljnim uticajima plastike na životnu sredinu pisali smo u izdvojenom tekstu.
2. Plastične kese izrađene su od neobnovljivih resursa i doprinose klimatskim promenama
Svuda oko sebe čujemo da moramo štedeti energiju. To je dobro za našu okolinu, zdravlje i svetsku klimu. Ali retko ko od nas shvata da svaki put kad prihvatimo one jednokratne plastične kese za namirnice na blagajni, aktivno učestvujemo u rasipanju energije i trošenju neobnovljivih resursa.
Većina plastičnih kesa izrađena je od polietilena, materijala koji se dobija preradom sirove nafte i preradom prirodnog plina.
Nafta i prirodni plin su neobnovljiva fosilna goriva i njihovom eksploatacijom i proizvodnjom emituju se gasovi koji doprinose globalnim klimatskim promenama.
Proizvodnja kesa je energetski zahtevna. Globalno, 6 do 10 posto naše trenutne proizvodene nafte odlazi na proizvodnju plastičnih kesa. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama statistika doseže do 12 miliona barela nafte koja se svake godine koristi za proizvodnju novih plastičnih kesa – 100 milijardi novih kesa svake godine.
Da biste proizveli devet plastičnih kesa, potrebna je energija ekvivalentna energiji potrebnoj za vožnju automobila jedan kilometar.
Korišćenje ovih neobnovljivih resursa za izradu plastičnih kesa vrlo je kratkovidno, s obzirom na to da je uobičajeni vek trajanja svake plastične kese oko 12 minuta i da svetske rezerve nafte sadrže dovoljno nafte da pokriju naše potrebe do 2050. godine.
3. Plastične kese praktično se nikada ne razgrađuju
Plastične kese na bazi petroleja sastoje se od vrlo otpornih sintetičkih polimera koji mogu potrajati i do 1000 ili više godina dok se potpuno ne razgrade u prirodnom okruženju.
Ono što se događa u većini slučajeva je da se plastika, kada završi u prirodi, raspada na sitne mikroskopske čestice koje se talože u tlu (gde uzgajamo hranu) ili zagađuje vodene površine. Te čestice mogu biti toliko male da su našem oku nevidljive.
U jedno možete biti sigurni. Čak i ako ih ne vidite, ove neuništive čestice su svuda oko nas, uključujući i prehrambeni lanac.
Još 2001. istraživači su otkrili da je težina mikroskopskih fragmenata plastike u središnjem delu Severnog Tihog okeana 6 puta veća od mase planktona u tom području. Takođe je zabeleženo da suptropske struje Severnog Tihog okeana sadrže najvišu koncentraciju plastike. To je zato što azijske i američke obale ispuštaju velike količine plastičnog otpada u okean.
Sve to donosi mnoga pitanja bez odgovora. Ne znamo potpuni uticaj mikroplastike koja prelazi masu planktona u okeanu. Ne znamo kako će to dugoročno uticati na vrste koje se hrane planktonom i dalje u prirodnom lancu ishrane.
Naučnici su zabeležili kako neke vrste zoo-planktona jedu sitne plastične čestice. Uzimajući u obzir važnost planktona kao izvora hrane za mnoge druge vrste, jasno je da se plastika distribuira kroz ceo morski ekosistem.
Istina je da još ne znamo sve negativne uticaje plastičnog zagađenja na morsko i kopneno okruženje, jer nije prošlo dovoljno dugo vremena da bi mogli da procenimo moguće scenarije njegovog uticaja na prirodne cikluse.
Međutim, jedna stvar koju znamo je da unošenje zagađujućih čestica, koje se nikada neće razgraditi, u naše prirodno okruženje, može imati posledice koje će daleko premašiti bilo koje naše predviđanje.
4. Plastične kese su štetne za divlje životinje i morski život
Jeste li ikada videli tek izležene ugrožene morske kornjače? Manje su od ljudskog dlana i izgledaju krhko kad se bore prelazeći preko plaže kako bi stigle do mora.
Od rođenja, bebe kornjače imaju samo jedan cilj – doći do mora i zaplivati u dubokim vodama gde će se hraniti i ako imaju sreće, izrasti u odrasle kornjače. Na svom dugom putu naići će na mnoge poteškoće i samo će mali deo njih preživeti.
Nažalost, jednog od njihovih novostečenih neprijatelja stvorili smo mi koji bismo ih umesto toga trebali zaštititi. To su plastične kese.
Plastične kese koje plutaju okeanom podsećaju na meduze, jedan od glavnih izvora hrane za neke vrste morskih kornjača, posebno kritično ugroženih kornjača sa kožnim leđima.
Prema istraživanju sprovedenom 2013. godine, do 35% smrtnih slučajeva kornjača uzrokovano je gutanjem plastike, a verovatnoća da će morske kornjače jesti još više plastike povećava se svake godine.
Morske kornjače nisu jedine vrste koje pate od zagađenja životne sredine plastičnim kesama.
Pre gotovo 20 godina pronađen je mrtvi pelikan stomaka ispunjenog sa 17 plastičnih kesa. 2008. godine krokodil u Australiji ugionuo je zbog 25 plastičnih kesa koje su mu se nalazile u želudcu. Tele je moralo biti uspavano zbog probavnih smetnji uzrokovanih zbog 8 plastičnih kesa u stomaku. Ovakve primere bi mogli da nabrajamo u nedogled.
Plastične kese životinje, ptice i morski svet često zamenjuju za hranu. Ishrana plastikom dovodi do toga da se začepi probavni trakt ovih životinja. To može dovesti do zdravstvenih problema poput infekcija, bolnih začepljenja creva, gladi ili smrti gušenjem.
Životinje se takođe lako mogu zapetljati u ovaj plastični otpad. Brojni su slučajevi ptica zapetljanih u plastične kese, koje nisu mogle leteti i hraniti se, da bi na kraju uginule.
Slična sudbina zadesila je delfine, foke, mačke, pse, jelene i mnoge druge životinje koje su se teško isekle po svojim telima zbog zapetljane plastične kese.
Nacionalna Geografija snimila je video o tome kako je bespomoćno biti zapetljan u plastičnoj kesi. Pogledajte sami kako biste razumeli patnju tih životinja.
Poslednji primer istinskog horora izazvanog plastikom otkriven je nedavno. Studija 2018. godine o koralnim grebenovima u azijsko-pacifičkom području potvrdila je da plastični otpad odložen na koralnim grebenovima podstiče izbijanje bolesti koje postupno uništavaju čitave kolonije grebenova. Dakle, plastični otpad samo ubrzava uništavanje svih najrazličitijih ekosistema na zemlji.
5. Plastične kese štetne su za ljudsko zdravlje
Mnogi od vas su to možda već čuli. U ljudskom izmetu pronađene su sitne čestice plastike.
No, je li to zaista tako iznenađujuće?
Mikroplastika je pronađena u bezalkoholnim pićima poput Coca-Cole, vodi iz slavine, morskim plodovima…Plastika je zagadila naš prehrambeni lanac, pa nas ne bi trebalo iznenaditi da se može naći i u našem telu.
Zapravo, prema istraživačima, svaka druga osoba na planeti mogla bi imati malo mikroplastike u telu.
Razlog za zabrinutost je taj što naučnici ne znaju kako će naš metabolizam i imunitet reagovati na povećanu koncentraciju plastičnih čestica u našem telu. Sumnjaju da to može stvoriti dodatni stres na jetru unošenjem više patogena u telo.
Uz to, plastika u našem probavnom traktu može uticati na prihvatanje nekih važnih elemenata u tragovima (poput gvožđa) koji su nam potrebni za održavanje dobrog zdravlja.
Plastične kese i proizvodi od plastike u celini sadrže čestice koje su štetne za naše zdravlje. Najčešće su to sintetičke čestice koje se dodaju radi promene boje plastičnih kesa.
Te boje same mogu oslobađati toksine, ali takođe mogu biti zagađene tragovima teških metala poput olova ili kadijuma, koji utiču na zdravlje bubrega i pravilno funkcionisanje drugih organa.
Još jedna neposredna opasnost plastičnih kesa su i bolesti koje zagađenje njima prouzrokuje.
Plastični otpad koji začepljuje odvodne kanale i pritoke reka mnogih azijskih gradova povećava izloženost stanovnika vodenim bolestima, jer stvara otrovnu „močvaru“ koja se zadržava na jednom mestu duže vreme.
O štetnim uticajima plastike na ljudsko zdravlje pisali smo detaljnije u izdvojenom tekstu.
6. Plastične kese nije lako reciklirati
Većina postrojenja za recikliranje ne poseduje kapacitet i mogućnosti za recikliranje plastičnih kesa te ih zbog toga ni ne prihvataju.
Budući da je za recikliranje plastičnih kesa potrebna specijalizovana oprema koja plastiku može razbiti i oblikovati u novi proizvod, većina država nema računa da uključi plastične kese u svoje programe upravljanja otpadom. Dakle, postrojenja za reciklažu plastičnih kesa je malo, a prevoz do njih može biti skup.
Kao rezultat toga, stvarna stopa recikliranja plastičnih kesa na globalnom nivou iznosi 5-15%, dok u Sedinjenim Državama iznosi samo 1% godišnje.
Dodatni problem kod recikliranja plastičnih kesa za namirnice je njihova čistoća. U idealnom slučaju, da bi bile prihvatljive za recikliranje, kese moraju biti čiste kako bi ih prihvatili, što je često problem, s obzirom na to da ih koristimo za nošenje namirnica.
7. Plastične kese su skupe i teško se prikupljaju kao smeće
Ako postoji jedna izreka koje bi ovde bila korisna, to je da na ovom svetu „ništa nije besplatno“ .
Iako možda nećemo platiti plastične kese tog trenutka kad idemo u kupovinu, one su sve samo ne „besplatne“.
U proseku, plastične kese koštaju trgovce oko 2-5 dinara po komadu. To možda ne izgleda toliko skupo, ali kada zamislite koliko se kesa iskoristi tokom cele godine, brzo ćete shvatiti da su plastične kese veoma skupe. Dakle, trgovci uključuju taj trošak „skriveno“ u cene proizvoda koje prodaju u prodavnicama ili naplaćuju same kese potrošačima.
Uz to, neko mora platiti troškove upravljanja otpadom prouzrokovanog plastičnim kesama. To uključuje prikupljanje otpada, redovna čišćenja radi uklanjanja kesa sa ulice, iz prirode i vode, prevoza i skladištenja tog otpada.
Prema nekim procenama, troškovi čišćenja jedne plastične kese iznose oko 17 dinara po kesi.
U državama gde je upravljanje otpadom razvijeno, u proseku porezni obveznici na kraju plaćaju oko $88 godišnje samo za otpad od plastičnih kesa.
Tako da ta „besplatna“ plastična kesa ipak nije tako besplatna.
8. Plastične kese imaju dodatne troškove
Osim troškova povezanih s proizvodnjom i kupovinom plastičnih kesa od strane trgovaca, postoji i mnogo dodatnih troškova koji se često ne uzimaju u obzir.
Ti troškovi uključuju stvarne ekološke troškove crpljenja i iscrpljivanja resursa, gubitak kvaliteta života, ekonomski gubitak zbog smeća i gubitak divljih životinja.
Nažalost, takvi troškovi obično nisu uključeni u većinu ekonomskih analiza, jer ih nije lako izračunati.
Međutim, 2014. godine, Program Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP) podržao je prvi projekt za izračunavanje „stvarnih“ troškova plastike, uključujući nepovoljne uticaje na okolinu.
Rezultat je zapanjujući. Upotreba plastike košta približno 75 milijardi dolara godišnje.
9. Dostupne su bolje alternative i poslovi koji dolaze sa njima!
Najbolja alternativa je torba za višekratnu upotrebu. Pitate li se zašto?
Objašnjenje je vrlo jednostavno. Torbe za višekratnu upotrebu vrlo su izdržljive i mogu se više puta koristiti tokom svog veka trajanja.
To znači da ne trošite nove resurse svaki put kad odete u prodavnicu po namirnice. Umesto toga, zapravo ponovno upotrebljavate proizvod, a to znači da pametno koristite resurse, a istovremeno smanjujete otpad.
Na primer, kesa od pamuka za višekratnu upotrebu trebala bi trajati najmanje 4 godine, tokom kojih može smanjiti upotrebu 600 plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.
Jednom kad osoba stekne naviku nošenja torbe/cegera za višekratnu upotrebu u kupovinu, to uopšte nije velika neugodnost. Pitajte baku i deku, setiće se da su u njihovo vreme ljudi išli u kupovinu sa svojim torbama ili cegerima.
Proizvodnja torbi za višekratnu upotrebu ili alternativa u obliku plastičnih kesa koje su biorazgradive i mogu se kompostirati nudi novu priliku za stvaranje održivih proizvoda i osiguravanje radnih mesta koja idu uz njih.
10. Ako ne sačuvamo prirodu, nećemo ni sebe.
Moramo da počnemo da cenimo prirodu sa kojom možemo živeti samo zajedno, nikako odvojeno. Sve više zagađenja, plastikom ili na bilo koji drugi način, nepovoljno utiče na prirodu i živi svet na zemlji.
Moramo konačno da shvatimo da ljudska vrsta može da napreduje i razvija se i bez toga da uništava sve ostalo oko sebe.
Zabrana plastičnih kesa u svetu?
Preko 60 zemalja širom sveta uvelo je zabrane plastičnih kesa, a dodatnih sedam zemalja planira sprovesti taj zakon u najbližoj budućnosti.
Neke su se zemlje odlučile na to nakon što su direktno doživele loše posledice korišćenja plastičnih kesa. Druge su primenile zabranu kako bi postigle svoje ciljeve održivosti.
Pogledajmo nekoliko primera:
- Prva zemlja koja je zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu bio je Bangladeš 2002. godine kada je smeće od plastičnih kesa začepilo odvodne kanale i prouzrokovalo razorne poplave.
- Druga država koja je odlučila sprovesti zabranu plastičnih kesa širom svoje zemlje nakon što je pretrpela nepovoljne posledice bila je Mauritanija. Ova zemlja je zabranu uvela 2013. godine kako bi smanjila smrtnost stoke. Pre zabrane, 70 posto gubitaka stoke pripisivalo se gutanju plastičnih kesa.
- U Sjedinjenim Državama Kalifornija je 2016. zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu, ali grad San Francisko lokalno je izdao ovu zabranu još 2012. godine, a potrošači plaćaju malu naknadu za druge alternative poput biorazgradivih kesa ili recikliranih papirnih kesa.
- Još jedan primer lokalno izdane zabrane je Sijetl gde nisu zabranjene samo plastične kese za jednokratnu upotrebu već i kompostirajuće i biorazgradive kese za jednokratnu upotrebu. Ova bi mera trebala podstaći ljude da pređu na kese za višekratnu upotrebu.
Za one vlade koje se protive punoj zabrani plastičnih kesa, druga je mogućnost uvesti porez na plastične kese, gde bi potrošači ili trgovci plaćali malu naknadu za svaku plastičnu kesu.
Ovu su strategiju do sada usvojile neke zemlje među kojima je i Srbija i pokazalo se da se uveliko smanjuje potrošnja plastičnih kesa od strane potrošača.
Na primer, u Bocvani je potrošnja plastičnih kesa pala za 50% nakon uvođenja poreza 2007. U Irskoj, gde je ta naknada uvedena 2002. godine, upotreba plastičnih kesa smanjila se za oko 90%. To znači da je prosečna potrošnja plastičnih kesa po osobi pala sa 328 kesa godišnje na samo 21.
Iako su ove zemlje i opštine napredovale u svom delu smanjenja cirkulacije plastičnih kesa, ukupno postoji 195 zemalja na svetu, a pitanje zagađenja plastikom i dalje nam izmiče iz ruku.
Koraci prema budućnosti bez plastičnih kesa: Kako pomoći zabrani plastičnih kesa u vašoj zajednici?
Plastične kese postale su takva smetnja jer ih mi kao potrošači preterano koristimo čak i kad nisu potrebne, a vlasti nisu pronašle učinkovite načine postupanja s njima kao s otpadom. Do nedavno se uticaj plastičnih kesa uglavnom podcenjivao i previđao.
Obrazovanje
Logično, ključ pokretanja promena u vašoj zajednici je obrazovanje.
To znači da se prvo morate obrazovati o problemu. Morate znati kakav učinak imaju plastične kese na okolinu i zdravlje. Šta je koren problema (potrošači ili upravljanje komunalnim otpadom)?
No trebali biste razmotriti i drugu perspektivu. Kakav su učinak kese za jednokratnu upotrebu imale na lokalnu ekonomiju i dostupnost proizvoda.
Trebali biste ispitati koje su alternative dostupne i imaju li lokalni trgovci, koji često posluju s ograničenim mesečnim proračunom, mogućnost promene.
Upoznavanjem ovih problema bićete spremni izneti neke snažne argumente zašto bi plastične kese trebalo zabraniti u vašem području i odgovarati na pitanja ljudi koji će vam postati saveznici ako ih uverite u svoje dobre namere. Što nas dovodi do drugog dela…
Drugi korak je obrazovanje drugih.
Pomozite u podizanju svesti drugih potrošača. To znači praktično svih kada malo bolje razmislimo (osim onih koju ne idu u kupovinu…nikada!?).
Zajednice s dobrom svešću o negativnim uticajima plastičnih kesa bile su uspešnije u sprovođenju zabrane. To je zato što kupci dobrovoljno smanjuju potrošnju plastičnih kesa, što za uzvrat pruža trgovcima dovoljno vremena da pronađu prikladne alternative i pređu na njih.
Točak promena
Jednom kada se točak promena počne vrteti, to dovodi do još povoljnijih promena. Smanjenje potražnje za plastičnim kesama prisiljava proizvođače da smanje proizvodnju i razmotre proširenje ponude alternativnih proizvoda.
Uz to, kampanje za podizanje svesti stvaraju društveni pritisak koji bi trebao nadahnuti lokalnu vladu i institucije da pomognu u promenama većih razmera, poput regionalne zabrane ili nameta.
Vi kao pojedinac imate moć postupne promene u svojoj zajednici. Počnite od sebe i polako se širite na svoju porodicu i prijatelje. Pojedinačne akcije mogu dovesti do zajedničkih.
Kako prestati koristiti plastične kese?
Prvi odgovor na ovo pitanje koje svima pada na pamet jeste jednostavno prestati koristiti plastične kese, zar ne? Jednostavno ih odbijte kad vam se ponude i ponesite svoju torbu za višekratnu upotrebu prilikom kupovine.
Ovi koraci su prilično jasni i zavise samo od Vas.
Međutim, dobro smo upoznati sa situacijama kada prodavac automatski stavlja vaše namirnice u plastičnu kesu pre nego što mu se možete usprotiviti.
U mnogim slučajevima vam se može činiti previše nezgodno da odbijete kesu, pa je onda mahinalno prihvatite, ali trebali biste znati da je u redu reći pristojno ne ako tu kesu ne želite.
Prodavac obično razume, samo je morao raditi ono što mu je naloženo i ono što većina kupaca očekuje (nažalost) od njega ili nje. Svi se samo trudimo dobro obavljati svoj posao.
U zemljama s nedostatkom svesti o negativnim uticajima plastičnih kesa, pristojno odbijanje možda neće naići na puno razumevanja. U tom slučaju možete objasniti razloge zbog kojih ne želite da se vaši proizvodi pakuju u plastične kese.
Većina prodavača će shvatiti vašu poentu, ali takođe se može dogoditi da vam neće biti spremni prodati neke proizvode bez da ih stave u plastične kese jer se moraju pridržavati nekih higijenskih i sanitarnih standarda (na primer pri prodaji mesnih proizvoda).
Ako se to dogodi, postoji nekoliko scenarija koje možete slediti:
- Možete razgovarati s upravnikom prodavnice o mogućnosti donošenja ličnih posuda za ove proizvode.
- Potražite drugo mesto koje prihvata ili koristi alternativno pakovanje, poput malih lokalnih prodavnica koje koriste papirnate omote ili kese za kompostiranje.
- Ili ćete ovaj put možda morati prihvatiti tu plastičnu kesu, a zatim započeti kampanju za zabranu plastičnih kesa u vašem području.
Pročitajte i tekst 5 najboljih zamena za plastične kese.
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
Deo teksta je preveden i prilagođen sa sajta GreenTumble.
4 thoughts on “10 razloga zbog kojih treba zabraniti plastične kese”